Некада су пси јели оно што остане од ручка. Комад хлеба умочен у маст, мало супе, коске, остатке меса, паленту, млеко, понеко јаје, кувану џигерицу, кромпир или оно што домаћин тог дана има у кући. Сеоски пси често су сами налазили део хране, јурили глодаре, добијали сурутку или остатке од клања. Ретко ко је тада знао шта су протеини, баланс минерала или омега масне киселине. Пас је био чувар дворишта, пратилац, помоћник. Није спавао на каучу, није имао кабаницу за кишу, нити посебне посластице за зубе.
Данас је ситуација потпуно другачија. Пси су постали чланови породице. Спавају са власницима, иду на путовања, имају рођендане, гардеробу, играчке, физикалне терапије, па чак и нутриционисте. Са тим променама променила се и исхрана. Полице продавница препуне су гранула, конзерви, паштета, суплемента, хипоалергених формула, граин фрее хране, протеинских дијета и разних маркетиншких обећања. А онда крећу дилеме: шта је заправо боље? Грануле или домаћа кухиња? Да ли пас треба да једе „природно“ или је модерна индустријска храна ипак сигурнија?
Одговор није једноставан, јер и једна и друга опција имају велике предности, али и озбиљне мане.
Како су пси некада живели и шта су јели
Старији људи често кажу: „Наш пас је јео све па је живео 15 година.“ И заиста, многи пси су некада живели на остацима из домаћинства. Међутим, треба бити поштен па рећи да су и тада пси имали много проблема о којима се мање причало. Ретко су одлазили код ветеринара, нису се радиле анализе крви, није се обраћала пажња на болести бубрега, панкреаса, алергије или гојазност. Многи пси једноставно нису доживљавали дубоку старост, а да власници никада нису ни сазнали од чега су оболели.
Храна је била једноставнија и мање индустријски обрађена него данас. Људи су мање користили адитиве, појачиваче укуса и конзервансе, па су и остаци хране били другачији. Пси су често јели домаће месо, маст, чорбе и хлеб без огромне количине хемијских додатака које модерна индустрија данас користи.
Ипак, таква исхрана имала је и озбиљне недостатке. Пси су често имали дефицит витамина и минерала. Није се водило рачуна о односу калцијума и фосфора, посебно код штенаца великих раса. Многи пси имали су лоше зубе, гојазност или хроничне проблеме са варењем. Неки су добијали превише масне хране, слане хране или куване кости које могу бити веома опасне.
Долазак гранула променио је све
Када су се појавиле модерне грануле, представљене су као револуција у исхрани паса. Идеја је била једноставна: направити храну која садржи све што је псу потребно у једној посуди. Протеине, угљене хидрате, витамине, минерале, влакна и додатке за зглобове, кожу или имунитет.
За многе власнике то је било огромно олакшање. Нема кувања, нема размишљања о балансу оброка, нема кварења хране лети. Грануле су практичне, могу дуго да стоје, лако се дозирају и ветеринарске дијете често заиста помажу код одређених болести.
Данас постоје формуле за штенце, сениоре, стерилизоване псе, активне псе, алергичне псе, псе са осетљивим стомаком, проблеме са бубрезима, јетром или зглобовима. Индустрија хране за кућне љубимце постала је милијардерски бизнис.
Али са тим развојем појавили су се и нови проблеми.
Шта се заправо налази у гранулама
Ту долазимо до теме око које се власници паса највише расправљају. Нису све грануле исте. Огромна је разлика између јефтиних гранула из маркета и квалитетне суперпремиум хране.
Код јефтинијих производа често се користе нуспроизводи животињског порекла, велике количине кукуруза, пшенице, соје и разних појачивача укуса. На декларацији некада пише „месо и производи животињског порекла“, а власник заправо не зна тачно шта пас једе.
Многи ветеринари упозоравају да лоша храна може допринети алергијама, гојазности, проблемима са кожом, опадању длаке и варењу. Посебно су проблематичне грануле пуне боја, арома и шећера који подстичу пса да једе више него што му треба.
С друге стране, квалитетније грануле имају јасно дефинисане састојке, проценат меса, додатке за зглобове, пробиотике и често пролазе озбиљне контроле квалитета. Међутим, таква храна је веома скупа, посебно за власнике великих паса.
Колико данас кошта хранити пса
И ту долазимо до једног од највећих проблема савременог власништва над псима – новца.
Пре двадесетак или тридесетак година ретко ко је рачунао колико месечно троши на пса. Данас озбиљан власник врло брзо схвати да пас није мали трошак.
Квалитетне грануле за мањег пса могу коштати од 6.000 до 12.000 динара месечно, док за велике псе тај износ лако прелази 15.000 или чак 20.000 динара. Ако пас има алергије или мора да једе ветеринарску дијету, трошкови додатно расту.
Ту нису само грануле. Посластице, суплементи, пробиотици, конзерве, витамини, ветеринар, шишање, ампуле против паразита, играчке и евентуална терапија често направе месечни трошак који многе породице изненади.
Због тога се део власника враћа домаћој кухињи.
Домаћа кухиња за псе: повратак природном или опасна грешка?
Све више људи данас кува својим псима. Кувана пилетина, пиринач, поврће, јунетина, џигерица, јаја, јогурт, овсене пахуљице, бундева или риба поново улазе у псеће чиније.
Власници који се одлучују за домаћу храну често кажу да пас има лепшу длаку, мање проблема са столицом, мање гасова и више енергије. Многи тврде да пси обожавају домаћу храну и да коначно једу са апетитом.
Ту постоји и психолошки моменат. Људи имају осећај да тачно знају шта њихов пас једе. Виде месо, виде шаргарепу, виде пиринач. Нема мистериозних декларација и индустријских израза.
Међутим, домаћа кухиња носи озбиљну одговорност.
Највећа грешка код домаће исхране
Проблем није у томе што власник кува псу. Проблем настаје када пас месецима једе неуравнотежену храну.
Многи пси добијају само месо и пиринач. Или само пилетину. Или остатке са стола. Тако настају дефицити калцијума, витамина Д, цинка, омега масних киселина и других важних нутријената.
Посебно је опасно када штенци великих раса расту на лоше балансираној домаћој храни. Тада могу настати озбиљни проблеми са костима и зглобовима.
Ту је и питање времена. Кување за пса тражи организацију. Треба купити квалитетно месо, кувати, хладити, замрзавати и правити балансиране оброке. За некога ко ради по цео дан то може бити веома тешко.
БАРФ исхрана: тренд или стварна корист?
Последњих година популарна је и такозвана БАРФ исхрана, односно сирова храна за псе. Заговорници тврде да се пас тако храни „природно“, као његови преци вукови.
Таква исхрана укључује сирово месо, органе, кости и поврће. Људи који је подржавају често наводе бољу длаку, мање столице, више енергије и здравије зубе.
Али ветеринари упозоравају и на ризике. Сирово месо може садржати бактерије попут салмонеле или ешерихије коли. Постоји и опасност од пуцања зуба или повреда црева због костију. Осим тога, многи власници не умеју правилно да балансирају овакав начин исхране.
Зато део стручњака сматра да БАРФ може бити добар само ако се ради веома пажљиво и уз стручно вођење.
Зашто су данас пси гојазнији него некада
Још једна велика разлика између некадашњих и данашњих паса јесте физичка активност.
Некадашњи пси су трчали по двориштима, селима и њивама. Данашњи пси често живе у становима, шетају кратко и добијају много посластица. Уз то, велики број гранула веома је калоричан.
Ветеринари упозоравају да гојазност код паса постаје озбиљан проблем. Дебљи пси чешће имају дијабетес, болести зглобова, срца и краћи животни век.
Многи власници не схватају да пас од десет килограма који добија „само мало“ људске хране заправо дневно унесе много више калорија него што му треба.
Истина је негде између
Све више ветеринара данас сматра да не постоји једно универзално решење за сваког пса.
Неки пси фантастично функционишу на квалитетним гранулама. Други процветају када пређу на пажљиво балансирану домаћу храну. Трећи најбоље реагују на комбинацију оба система.
Најважније је посматрати пса. Његову длаку, енергију, столицу, тежину, зубе и опште стање организма.
Пас са сјајном длаком, нормалном тежином, добрим варењем и енергијом вероватно добија оно што му одговара.
Љубав није само пуна чинија
Можда је највећа разлика између некада и сада управо однос према псима. Некада су углавном били чувари дворишта. Данас су чланови породице. Људи читају декларације, распитују се о протеинима, купују скупе формуле и кувају посебне оброке.
Али у тој жељи да ураде најбоље, власници често упадну у замку маркетинга или интернет трендова. Једни тврде да су грануле отров. Други да је домаћа храна катастрофа. Истина је, као и обично, много компликованија.
Пас не живи само од хране. Потребни су му кретање, пажња, игра, мир, љубав и стабилност. Неки пас ће срећно појести домаћу супу и кувану џигерицу. Други ће годинама бити здрав на квалитетним гранулама.
Важно је само једно – да власник размишља, информише се и не бира најјефтиније или најлакше решење по сваку цену.
Јер када пас погледа власника док му ставља чинију, њему није важно да ли храна долази из луксузне кесе или из шерпе са шпорета. Важно му је поверење. А управо то поверење данас многи људи покушавају да врате кроз пажљивији однос према исхрани својих љубимаца.
Фото и текст: Љиљана Натошевић