Nekada su psi jeli ono što ostane od ručka. Komad hleba umočen u mast, malo supe, koske, ostatke mesa, palentu, mleko, poneko jaje, kuvanu džigericu, krompir ili ono što domaćin tog dana ima u kući. Seoski psi često su sami nalazili deo hrane, jurili glodare, dobijali surutku ili ostatke od klanja. Retko ko je tada znao šta su proteini, balans minerala ili omega masne kiseline. Pas je bio čuvar dvorišta, pratilac, pomoćnik. Nije spavao na kauču, nije imao kabanicu za kišu, niti posebne poslastice za zube.
Danas je situacija potpuno drugačija. Psi su postali članovi porodice. Spavaju sa vlasnicima, idu na putovanja, imaju rođendane, garderobu, igračke, fizikalne terapije, pa čak i nutricioniste. Sa tim promenama promenila se i ishrana. Police prodavnica prepune su granula, konzervi, pašteta, suplementa, hipoalergenih formula, grain free hrane, proteinskih dijeta i raznih marketinških obećanja. A onda kreću dileme: šta je zapravo bolje? Granule ili domaća kuhinja? Da li pas treba da jede „prirodno“ ili je moderna industrijska hrana ipak sigurnija?
Odgovor nije jednostavan, jer i jedna i druga opcija imaju velike prednosti, ali i ozbiljne mane.
Kako su psi nekada živeli i šta su jeli
Stariji ljudi često kažu: „Naš pas je jeo sve pa je živeo 15 godina.“ I zaista, mnogi psi su nekada živeli na ostacima iz domaćinstva. Međutim, treba biti pošten pa reći da su i tada psi imali mnogo problema o kojima se manje pričalo. Retko su odlazili kod veterinara, nisu se radile analize krvi, nije se obraćala pažnja na bolesti bubrega, pankreasa, alergije ili gojaznost. Mnogi psi jednostavno nisu doživljavali duboku starost, a da vlasnici nikada nisu ni saznali od čega su oboleli.
Hrana je bila jednostavnija i manje industrijski obrađena nego danas. Ljudi su manje koristili aditive, pojačivače ukusa i konzervanse, pa su i ostaci hrane bili drugačiji. Psi su često jeli domaće meso, mast, čorbe i hleb bez ogromne količine hemijskih dodataka koje moderna industrija danas koristi.
Ipak, takva ishrana imala je i ozbiljne nedostatke. Psi su često imali deficit vitamina i minerala. Nije se vodilo računa o odnosu kalcijuma i fosfora, posebno kod štenaca velikih rasa. Mnogi psi imali su loše zube, gojaznost ili hronične probleme sa varenjem. Neki su dobijali previše masne hrane, slane hrane ili kuvane kosti koje mogu biti veoma opasne.
Dolazak granula promenio je sve
Kada su se pojavile moderne granule, predstavljene su kao revolucija u ishrani pasa. Ideja je bila jednostavna: napraviti hranu koja sadrži sve što je psu potrebno u jednoj posudi. Proteine, ugljene hidrate, vitamine, minerale, vlakna i dodatke za zglobove, kožu ili imunitet.
Za mnoge vlasnike to je bilo ogromno olakšanje. Nema kuvanja, nema razmišljanja o balansu obroka, nema kvarenja hrane leti. Granule su praktične, mogu dugo da stoje, lako se doziraju i veterinarske dijete često zaista pomažu kod određenih bolesti.
Danas postoje formule za štence, seniore, sterilizovane pse, aktivne pse, alergične pse, pse sa osetljivim stomakom, probleme sa bubrezima, jetrom ili zglobovima. Industrija hrane za kućne ljubimce postala je milijarderski biznis.
Ali sa tim razvojem pojavili su se i novi problemi.
Šta se zapravo nalazi u granulama
Tu dolazimo do teme oko koje se vlasnici pasa najviše raspravljaju. Nisu sve granule iste. Ogromna je razlika između jeftinih granula iz marketa i kvalitetne superpremium hrane.
Kod jeftinijih proizvoda često se koriste nusproizvodi životinjskog porekla, velike količine kukuruza, pšenice, soje i raznih pojačivača ukusa. Na deklaraciji nekada piše „meso i proizvodi životinjskog porekla“, a vlasnik zapravo ne zna tačno šta pas jede.
Mnogi veterinari upozoravaju da loša hrana može doprineti alergijama, gojaznosti, problemima sa kožom, opadanju dlake i varenju. Posebno su problematične granule pune boja, aroma i šećera koji podstiču psa da jede više nego što mu treba.
S druge strane, kvalitetnije granule imaju jasno definisane sastojke, procenat mesa, dodatke za zglobove, probiotike i često prolaze ozbiljne kontrole kvaliteta. Međutim, takva hrana je veoma skupa, posebno za vlasnike velikih pasa.
Koliko danas košta hraniti psa
I tu dolazimo do jednog od najvećih problema savremenog vlasništva nad psima – novca.
Pre dvadesetak ili tridesetak godina retko ko je računao koliko mesečno troši na psa. Danas ozbiljan vlasnik vrlo brzo shvati da pas nije mali trošak.
Kvalitetne granule za manjeg psa mogu koštati od 6.000 do 12.000 dinara mesečno, dok za velike pse taj iznos lako prelazi 15.000 ili čak 20.000 dinara. Ako pas ima alergije ili mora da jede veterinarsku dijetu, troškovi dodatno rastu.
Tu nisu samo granule. Poslastice, suplementi, probiotici, konzerve, vitamini, veterinar, šišanje, ampule protiv parazita, igračke i eventualna terapija često naprave mesečni trošak koji mnoge porodice iznenadi.
Zbog toga se deo vlasnika vraća domaćoj kuhinji.
Domaća kuhinja za pse: povratak prirodnom ili opasna greška?
Sve više ljudi danas kuva svojim psima. Kuvana piletina, pirinač, povrće, junetina, džigerica, jaja, jogurt, ovsene pahuljice, bundeva ili riba ponovo ulaze u pseće činije.
Vlasnici koji se odlučuju za domaću hranu često kažu da pas ima lepšu dlaku, manje problema sa stolicom, manje gasova i više energije. Mnogi tvrde da psi obožavaju domaću hranu i da konačno jedu sa apetitom.
Tu postoji i psihološki momenat. Ljudi imaju osećaj da tačno znaju šta njihov pas jede. Vide meso, vide šargarepu, vide pirinač. Nema misterioznih deklaracija i industrijskih izraza.
Međutim, domaća kuhinja nosi ozbiljnu odgovornost.
Najveća greška kod domaće ishrane
Problem nije u tome što vlasnik kuva psu. Problem nastaje kada pas mesecima jede neuravnoteženu hranu.
Mnogi psi dobijaju samo meso i pirinač. Ili samo piletinu. Ili ostatke sa stola. Tako nastaju deficiti kalcijuma, vitamina D, cinka, omega masnih kiselina i drugih važnih nutrijenata.
Posebno je opasno kada štenci velikih rasa rastu na loše balansiranoj domaćoj hrani. Tada mogu nastati ozbiljni problemi sa kostima i zglobovima.
Tu je i pitanje vremena. Kuvanje za psa traži organizaciju. Treba kupiti kvalitetno meso, kuvati, hladiti, zamrzavati i praviti balansirane obroke. Za nekoga ko radi po ceo dan to može biti veoma teško.
BARF ishrana: trend ili stvarna korist?
Poslednjih godina popularna je i takozvana BARF ishrana, odnosno sirova hrana za pse. Zagovornici tvrde da se pas tako hrani „prirodno“, kao njegovi preci vukovi.
Takva ishrana uključuje sirovo meso, organe, kosti i povrće. Ljudi koji je podržavaju često navode bolju dlaku, manje stolice, više energije i zdravije zube.
Ali veterinari upozoravaju i na rizike. Sirovo meso može sadržati bakterije poput salmonele ili ešerihije koli. Postoji i opasnost od pucanja zuba ili povreda creva zbog kostiju. Osim toga, mnogi vlasnici ne umeju pravilno da balansiraju ovakav način ishrane.
Zato deo stručnjaka smatra da BARF može biti dobar samo ako se radi veoma pažljivo i uz stručno vođenje.
Zašto su danas psi gojazniji nego nekada
Još jedna velika razlika između nekadašnjih i današnjih pasa jeste fizička aktivnost.
Nekadašnji psi su trčali po dvorištima, selima i njivama. Današnji psi često žive u stanovima, šetaju kratko i dobijaju mnogo poslastica. Uz to, veliki broj granula veoma je kaloričan.
Veterinari upozoravaju da gojaznost kod pasa postaje ozbiljan problem. Deblji psi češće imaju dijabetes, bolesti zglobova, srca i kraći životni vek.
Mnogi vlasnici ne shvataju da pas od deset kilograma koji dobija „samo malo“ ljudske hrane zapravo dnevno unese mnogo više kalorija nego što mu treba.
Istina je negde između
Sve više veterinara danas smatra da ne postoji jedno univerzalno rešenje za svakog psa.
Neki psi fantastično funkcionišu na kvalitetnim granulama. Drugi procvetaju kada pređu na pažljivo balansiranu domaću hranu. Treći najbolje reaguju na kombinaciju oba sistema.
Najvažnije je posmatrati psa. Njegovu dlaku, energiju, stolicu, težinu, zube i opšte stanje organizma.
Pas sa sjajnom dlakom, normalnom težinom, dobrim varenjem i energijom verovatno dobija ono što mu odgovara.
Ljubav nije samo puna činija
Možda je najveća razlika između nekada i sada upravo odnos prema psima. Nekada su uglavnom bili čuvari dvorišta. Danas su članovi porodice. Ljudi čitaju deklaracije, raspituju se o proteinima, kupuju skupe formule i kuvaju posebne obroke.
Ali u toj želji da urade najbolje, vlasnici često upadnu u zamku marketinga ili internet trendova. Jedni tvrde da su granule otrov. Drugi da je domaća hrana katastrofa. Istina je, kao i obično, mnogo komplikovanija.
Pas ne živi samo od hrane. Potrebni su mu kretanje, pažnja, igra, mir, ljubav i stabilnost. Neki pas će srećno pojesti domaću supu i kuvanu džigericu. Drugi će godinama biti zdrav na kvalitetnim granulama.
Važno je samo jedno – da vlasnik razmišlja, informiše se i ne bira najjeftinije ili najlakše rešenje po svaku cenu.
Jer kada pas pogleda vlasnika dok mu stavlja činiju, njemu nije važno da li hrana dolazi iz luksuzne kese ili iz šerpe sa šporeta. Važno mu je poverenje. A upravo to poverenje danas mnogi ljudi pokušavaju da vrate kroz pažljiviji odnos prema ishrani svojih ljubimaca.
Foto i tekst: Ljiljana Natošević