Želja mu je bila da kupi malo imanja i posadi voće. To malo za Sašu Mitić iz Prokuplja, je nešto oko sedam hektara višnje, kajsije i kruške. Kako bi imao gde da skladište voće, kupio je i komoru u koju staje 20 tona. Od malo, do malo više i zlatnih, srebrnih medalja za rakije, nije prošlo dugo vremena. Danas je gazdinstvo Mitić prepoznatljivo u prokupačkom kraju, a lagano osvajaju i ostatak Srbije.
-Mi smo Mitići iz Prokuplja i bavimo se proizvodnjom voća i rakije. Voće je višnja, kajsija i kruška, a na površini je od nekih sedam hektara. Višnja je samo oblačinska, izdanačka je. Pokušao sam nešto na magrivi, ali nije bilo dobro. Na oblačinskoj višnji samo izdanačka sadnja. Nema bolje od nje i za sok, i za kolače, pite. Ona je sa najvećim procentom suve materije, odnos kiseline i šećera je idealan. Višnja je specifična, i samo je predajemo na otkup. Za krušku i kajsiju smo uradili komoru, tipa male hladnjače, nekih 20 tona voća možemo da smestimo. Beremo, smeštamo u hladnjaču, prodajemo za konzum, što ne prodamo pravimo rakiju – uvodi nas u svoje malo carstvo Mitić, čija je rakija već poznata u Prokuplju.
– U našem kraju je rakija već poznata. Bili smo na takmičenju u Prokuplju i uzeli dva zlata i dva velika srebra. U Bogatiću smo uzeli zlato za viljamovku i tri velika srebra – a kako nastaje ta dobitnica zlatnih medalja, Saša je otkrio za Bolje polje.
– Viljamovka se bere od 25. avgusta do 1. septembra, bere se kad je spremna, stavlja se u komoru na dvadesetak do mesec dana. Sazri, dobije sve svoje arome, sokove i onda je meljemo. Kljuk stoji od 15 do 20 dana, jako je osetljiva. Mora da se drži temperatura od 15 – 20 stepeni. Imam oko 200 stabala i iskreno ne bih viljamovku više sadio. I u proizvodnji kao voćna vrsta je jako teška. U proleće je napadaju rutave bube, napada je kruškina buva, baš imamo problem s njom – objašnjava proizvođač muke sa kojima se susreće u uzgoju voća i priznaje da najviše voli višnju.
– Moja želja je bila da kupim imanje i da sadim voće. Najviše volim višnju. Imali smo 4,5 hektara, ali smo imali problem sa žilogrizom, pa smo dosta izvadili. Nešto ćemo da sadimo jesenas, opet. Krušku obrađujemo u red, sve je špalir, između redova je zatravljeno u redu obrađujemo, kajsiju ne obrađujemo zatravila je sve, a višnju obrađujemo u redu, a između redova je zatravljena – rekao je Mitić za Bolje polje, dodajući da je po njegovom mišljenju oblačinska višnja najbolja, baš u prokupačkom kraju.
– Moje mišljenje je da je u mom kraju oblačinska višnja najbolja. Tu što uspe nema je na svetu. To je deo koji je ima najviše oblačinske višnje i sve je izdanačka. To što Toplica ima je top. Blace je ima ali to nije to, ali zato oni imaju šljivu koju mi ne možemo da imamo – i ta šljiva, ta moravka koju Blace ima, traži svoje vreme, ono pravo, kada je pogodna za pečenje rakije i kad znaš da će rakija od nje biti najbolja.
– Moravka, na primer, po meni je najbolja šljiva za rakiju. Ali dođu ljudi kupe je i prave rakiju a da nije skroz sazrela, posle se žale da nije to to. Pa nije, zna se kad se od moravke pravi rakija. Ona mora da padne na zemlju, da se pokupi, tad ima šećera i tad se stavlja u kljuk. Imao sam drugara koji je hteo da pravi neku priču sa moravkom. Po mojoj proceni trebalo je da ispeče pet hiljada litara, on imao dve hiljade. Rekao sam mu da mi se ne sviđa, bilo je suvo meso, nije sazrelo – priča Saša, koji svo voće koje padne na zemlju koristi za rakiju, a ono što se obere sa grana za konzum.
– Kajsiju sve što padne dole, ja to ne prodajem u konzum, vadim koske, muljam i ide u kljuk. Tako i krušku, sve što padne ide u rakiju. I to je junska lepotica, turandot, nešto malo santa marie, butira. Jedne godine smo imali grad pred početak berbe butire, tako da smo morali da je ispečemo u rakiju, svako ko je probao rakiju kupio je po par litara. Butira je belo-žućkasta, izuzetno sočna, topljiva i nežna. Ukus je prijatan, sltako-nakiseo i aromatičan. Zbog toga je i rakija dobra – zaključio je Mitić
Tekst i foto: Zorica Dragojević