Због билборда “Србија побеђује” који је прекрио једну страну Палате Албанија у центру Београда последњих дана у жижи јавности нашле су се беле чиопе (Тацхyмарптис мелба), ретке и строго заштићене птице чија се највећа градска колонија налази управо на овој згради. Према подацима Биолошког факултета, у Београду се од 2018. године гнезди између 50 и 100 парова ове врсте, а највећи број њих насељава Палату Албанија.
Бела чиопа је најкрупнија чиопа у Европи и једна од најбржих и најагилнијих птица на свету. Већи део живота проводи у ваздуху, где лови инсекте, пије воду, одмара се, па чак и спава. На тло слеће готово искључиво ради гнежђења и подизања младих. Због веома кратких ногу није прилагођена ходању, али има снажне канџе које јој омогућавају да се држи за вертикалне површине и стене.
Ове птице су селице које зиму проводе у Африци. У Србију стижу крајем априла или почетком маја, а већ средином јула одлазе на југ. Традиционално су се гнездиле у клисурама и кањонима источне Србије, укључујући Ђердапску, Сићевачку, Ресавску, Злотску, Јерму, Вратну и Ибарску клисуру. Последњих година све чешће насељавају и високе зграде које имитирају њихова природна станишта.
Управо због тога су се појавиле у центру Београда, где су најпре примећене око Палате Албанија, а затим и на другим високим зградама. Орнитолози су још 2018. године забележили њихово гнежђење на Теразијама и у Кнез Михаиловој улици, што је представљало велико изненађење јер је до тада најближа позната колонија била код Ђердапске клисуре.
„Ово је најкрупнија чиопа на европском континенту и ретка гнездарица планинских клисура и кањона источне Србије, која је последњих година освојила и најурбанији део Београда – Кнез Михаилову улицу и Теразије“, навели су из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Присуство белих чиопа у Новом Саду први пут је забележено 2020. године код зграде Пореске управе у центру града. На том локалитету је последњих година регистровано од три до пет парова, а птице су касније примећене и на Лиману и Новом насељу, где се највероватније такође гнезде. Највеће јато до сада виђено у Новом Саду бројало је осам јединки. Стручњаци сматрају да ће се њихово ширење по Војводини наставити.
Беле чиопе хране се летећим инсектима и сматрају се веома корисним природним инсектицидима. Иако су се последњих година прошириле на нова подручја, њихова популација у Србији и даље је мала и процењује се на свега 60 до 100 парова. Због тога имају статус строго заштићене и рањиве врсте, а законом је забрањено њихово узнемиравање, нарочито током гнежђења и подизања младих.
Ако их спазите на земљи, немојте их гуркати и ћушкати. Оне не могу да полете са земље. Узмите их у руку и подигните високо изнад главе. Оне ће саме полетети.
Чувајмо природу!
Н. Ш.
Фото: Wикипедиа, Паwеł Куźниар