Када је први контигент садница Тјуламина стигао у Србију, много је обећавао. Малина крупна, светлоцрвена, сјајна, одлична за свежу употребу. Међутим, како то обично бива, хладан туш је уследио већ са жељом да се производња прошири, када су у Србију стигле саднице из Енглеске, са ни мање ни више, него раком корена. О томе шта је могло, а што није, за Боље поље говорио је др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.
– Тјуламин је изузетно квалитетна канадска сорта, која је код нас увежена прво у околини Ваљева. Веома добро се показала, али пре свега као сорта за стону потрошњу, за свежу употребу – рекао је за Боље поље др Александар Лепосавић, из Института за воћарство у Чачку.
– Због великих појединачних коштуница и нешто мањег садржаја пектина, имала је велики проценат лома за смрзавање. То међутим, није био проблем, само је требало мало више пажње и била је одлична за смрзавање. Изузетно крупан, светлоцрвени плод, израженог сјаја – описао је Лепосавић ову сорту малине, али и појаснио због чега код нас није заживела.
– Оно због чега није код нас заживела је проблем садног материјала. Први контигент који је дошао код нас био је здрав, добар, али је веома мала продукција изданака. Изузетно мали број изданака продукује и онда су произвођачи навикли на сорте као што је Виламет, и неке раније које су имале јако велики број тих изданака, слабо усклађивали технику гајења. Или су их сувише рано остављали, па су им до краја вегетације прерастали или су сувише касно па су били ниски – рекао је стручњак из Института за воћарство, коме је Тјуламин био магистарски рад.
– Радио сам магистарски оглед од 2002 -2006. године и Тјуламин је дао изузетно добре резултате, што је и објављено у водећим светским часописима. После тога је увежен садни материјал из Енглеске од фирме Харгривс. Сав тај садни материјал 2010-2011. је био са раком корена и произвођачи су доживели велики неуспех. Изостајало је плодоношење, плодови где их је било су били ситни, безусловни и ти засади су искрчени – објаснио је Лепосавић, наглашавајући да од тада није било увоза садног материјала, односно да је следеће године из Енглеске, иако је све документовано и речено какви су проблеми, послат садњи материјал Тјуламина још горег стања, поново са раком корена.
– Та фирма је продала саднице једном расаднику у околини Ваљева, не само Тјуламина, већ и Полке, тако да у Србији и у земљама окружења, скоро да не постоји здрав садни материјал сорте Полка и који нема проблем са раком корена – уколико и постоје засади Тјуламина, то су засади из тог првог контигента.
– Углавном од тог првог контигента је оно што има Тјуламина, све што је после долазило је заражено. Штета је јер је то квалитетна сорта, која у свежем стању на малој подхлади, без икаквих проблема може да стоји десет, чак и петнаест дана, без смрзавања. За свежу потрошњу је једна од најбољих сорти – закључио је др Александар Лепосавић.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Гемини