Тражећи нешто ново на једној од многобројних манифестација посвећених њеном величанству храни, обилазећи штандове, један, други, трећи, пети, некако једва приметисмо, помало скривене, потпуно неупадљиве, јунеће језике у вакууму. Нама, који уживамо у старих, добрим укусима је право откриће, млађима потпуна непознаница.
– Јунећи језик се прави, наравно, од јунећих језика. Кува се три ипо до четири сата. Када се скувају скине се опна, затим се секцају на коцкице. Вода у којој су кувани је везујућа компонента, па се прелије преко исецканих језика и посоли – открива нам произвођач део породичног рецепта. Каже, дође му то на нешто као пихтије.
– То му дође као јунеће пихтије и само се соли, нема других зачина. Неко стави паприку, ми не, јер то једу старији људи који не воле љуто – када се охладе, језици иду у вакуум.
– Пуне се у вештачка црева, па се цеде и ставе у вакуум. Овако у вакууму могу да стоје 10 до 15 дана. Ово воле претежно старије особе које знају шта је то. Млади за ово и не знају, а јако је здраво – објаснио је произвођач, жалећи што није заживела идеја да направе и језик у комбинацији са јунећим срцем.
– Срце је мишић па се теже кува, док се језик брже скува, буде леп мозаик, али одустали смо – закључи је, док се ми нисмо бунили пробајући јело из давнина.
Текст и фото: Зорица Драгојевић