У животу пробала сам ракија и ракија. Свака је на свој начин била посебна. Нека стресе одмах на почетку, понека пусти да помислиш како можеш више, поједине нисам ни осетила. Ова, „Гуја“, није ме ујела иако је злослутно звучала, само ме је пријатно изненадила. Зашто? Па, зато што док вам клизи низ грло, у оном последњем делу који осећате на почетку душника, лепо терца укус кафе и сувих шљива. Онако, милина вам нека кроз тело пролази.
– Ракија Гуја је дестилат од вина, пет ипо година одлежао у храсту. У свако буре додајемо суву шљиву и кафу. израчунали смо колико зрна кафе иде по чашици од 0,25 и ту кафу смо ставили у буре. После пет ипо година оно је скроз нестало, истопило се, разградило се. Дестилат је нефилтриран, од пробраног се грожђа ради и одлежавање је најмање пет ипо година – грожђе је из сопственог винограда који се по речима Владимира Петковског, простире на 2,5 хектара.
– У питању је најквалитетнија, најфинија лоза, 70 посто шардоне, и 30 посто смедеревка. Грожђе је наше, винарија и дестилерија се налазе у селу Зеоке, припадамо Лазаревцу, београдском регијону, лазаревачком виногорју. Имамо 2,5 хектара свог винограда и све што се ради је из тог винограда – оно што многи не знају је да је тај регион одличан за узгој грожђа.
– Земља је одлична, мешавиан песка, роднице и крижак је један део – зато је и грожђе одлично и од њега се прво пече мека, затим иде пауза, па препек.
– Радимо прво меку ракију, пауза се прави месец ипо до два, иде препек и са 60 степени или 22.5 града се убацује у буре, да одлежава. Кафа и суве шљиве се стављају у само буре. Количина кафе иде по запремини бурета, а рачунамо колико стане у чашицу од 0,25 мл. Користимо бразилску кафу, прва класа, препечена је. Први пут кад смо радили радили смо дестилат од три године, па смо сачекали петице, све по пет година и иста је рецептура, сировина. Код истог човека узимамо кафу, код истог суву шљиву, тако да је све екстра. Шљива је нешто стенлејка и нешто чачанка родна. Однос не знам тачно – објаснио је Петковски, чија ракија је уједначеног укуса, баланс је идеалан.
– Нема преовалађивања укуса, укус је уједначен. Баланс смо радили испробавањем скоро шест година. Толико нам је требало, три, три, три, па прва петица док нам је стигла и онда смо радили купажирање и видели који је однос најбољи за ракију. По томе смо и специфични, кафа даје другачији укус, хтели смо да будемо другачији. Гуја је добила име спонтано. Кад смо радили брање шљиве, онда смо налетели на змију и остао је назив – а ова Гуја не уједа, прилично је питка. Осим ње, газдинство и подрум Милојевић производи и вино, награђивано на многим изложбама и сајмовима.
– Најпознатији смо по вину Путник, то је 70 посто каберне совињон и 30 посто је вранац. Следећа сорта који радимо је барикирани каберне и каберне из инокса. Ново смо радили розе са јестивим шљокицама, користи га женски свет, шљокице не мењају укус, само визуелно дају интензитет – рекао је представник подрума Милојевић, уз закључак да је година одлично кренула у виноградима, радови су сваки дан.
– Ко воли да ради виноград нек сади. Виноград тражи радника а ракија слугу – закључио је.
Текст и фото: Зорица Драгојевић