Ima 16 godina, ne čuje, noću slabo vidi, ali i dalje trči, igra se i povuče povodac toliko snažno da vlasnica mora da pazi da ne padne. Floki, mešanac, jedan je od onih pasa koji starost nose dostojanstveno – ali i sa sve vidljivijim izazovima.
Poslednjih meseci njegove navike menjaju se skoro iz dana u dan. Najviše se to vidi u šetnji. Iako bez problema preskače stepenice, sve češće se sapliće, zastaje i odbija da nastavi dalje. Ne zato što je umoran, već zato što više ne prepoznaje prostor kao nekad. Svet sada „čita“ njuhom, pa svaki korak mora da proveri. Ono što je nekada bilo poznato, sada postaje novo i nepredvidivo. Ne čuje uopšte, zato neuznemiren prolazi pored „komšija“ koji laju iz petnih žila. Ali, zato ne čuje ni saobraćaj, pa vlasnica mora da pazi umesto njega, a povodac je obavezan.
U stanu je drugačije – tu je siguran. Ali ni tu se više ne odvaja od vlasnice. Prati je iz sobe u sobu, oslanjajući se na njeno prisustvo kao na orijentir. Ipak, uprkos svemu, ostao je razigran, vedar i snažan. Starost mu je promenila telo, ali ne i duh. Voli da se igra otimanja poslastica, naravno, uz lavež koji je izgubio jer više ne čuje, pa nema na šta da reaguje.
Ovaj primer pokazuje šta zapravo znači starenje kod pasa. Ono nije samo usporavanje, već čitav niz fizičkih i čulnih promena. Najčešće prvo stradaju sluh i vid, dok njuh postaje dominantno čulo. Zbog toga psi počinju da se kreću sporije, zastaju i duže istražuju okolinu. Istovremeno, gubitak orijentacije čini ih nesigurnim, pa se sve više vezuju za vlasnika.
Prosečan životni vek nije prosti zbir brojeva
Prosečan životni vek psa zavisi od uslova u kojima živi. Kućni psi najčešće dožive između 12 i 16 godina, dvorišni nešto kraće, dok psi lutalice retko dožive više od sedam godina. Značajnu ulogu ima i veličina – mali psi često žive duže, ponekad i do 18 godina, dok veliki retko prelaze 10 do 12. Mešanci, poput Flokija, često su izdržljiviji od rasnih pasa. On je, doduše, operisao krajnike sa dve godine, jer su česte upale bile posledica odrastanja na ulici. On je, naime, udomljen.
Često se kaže da je jedna pseća godina jednaka sedam ljudskih, ali stvarnost je složenija. Prve dve godine pas „stari“ mnogo brže, a kasnije se tempo usporava. Pas od 16 godina može se uporediti sa čovekom u dubokoj starosti.
Starenje donosi i veći rizik od bolesti. Najčešći su problemi sa zglobovima, srcem, bubrezima, kao i slabljenje vida usled katarakte. Kod nekih pasa javlja se i kognitivni sindrom, nalik demenciji, koji dovodi do dezorijentacije i promene ponašanja.
Ishrana igra važnu ulogu u ovom periodu. Starijim psima prija hrana koja je lakša za varenje, sa dovoljno proteina i prilagođenom teksturom. Ukoliko počnu da gube zube, preporučuje se mekša hrana ili natopljene granule, kako bi se izbegli bol i gubitak apetita.
Kretanje samo pod nadzorom
Posebnu pažnju treba posvetiti kretanju. Šetnje treba prilagoditi – usporiti tempo, izbegavati nepoznate rute i kretanje u mraku. U kući je važno obezbediti stabilno okruženje, bez klizanja i prepreka. Postoje i pomagala, poput pojaseva za podršku, rampi i ortopedskih ležajeva, koja mogu značajno olakšati svakodnevicu. Ako dožive moždani udar i oduzmu im se zadnje noge, postoje i posebna kolica uz čiju pomoć mogu da se kreću.
Iako starost donosi ograničenja, ona ne znači kraj kvalitetnog života. Psi poput Flokija pokazuju da i u poznim godinama mogu biti aktivni, radosni i bliski ljudima. Ono što im je najpotrebnije nije savršeno zdravlje, već strpljenje, razumevanje i osećaj sigurnosti.
Jer kada im čula oslabe, čovek postaje njihov glavni oslonac – i ceo njihov svet.
N. Š.