Европски парламент усвојио је нова правила о биљкама добијеним новим геномским техникама, чији је циљ да се убрза развој сорти отпорнијих на сушу, болести, штеточине и климатске промене, уз мању употребу пестицида. Реч је о важном документу из области пољопривредне и прехрамбене политике ЕУ, који уређује како ће се третирати биљке настале савременим методама измене генома.
Нове геномске технике, познате као НГТ, разликују се од класичних ГМО поступака по томе што се њима могу добити промене које би, у одређеним случајевима, могле настати и природно или конвенционалним оплемењивањем, али много брже и прецизније. Зато ЕУ уводи две категорије. Биљке из категорије НГТ-1 имаће ограничен број и врсту генетских измена и, ако испуне прописане критеријуме, биће третиране слично конвенционалним биљкама. Ипак, биљке које су измењене тако да толеришу хербициде или производе инсектицидне материје неће моћи да буду сврстане у ову блажу категорију.
Биљке из категорије НГТ-2, код којих су измене сложеније, и даље ће подлећи строгим правилима која важе за генетски модификоване организме. Оне ће морати да прођу процену ризика и да добију одобрење пре изласка на тржиште ЕУ.
Нова правила предвиђају и следљивост, означавање семена и јавну базу података, како би пољопривредници знали шта купују и сеју. НГТ технике неће бити дозвољене у еколошкој производњи, док се технички неизбежно присуство НГТ-1 биљака неће сматрати кршењем правила органске производње.
За пољопривреду ово може значити бржи развој сорти које боље подносе сушу, болести и промењене климатске услове, уз потенцијално мању зависност од пестицида и увоза. Као примери се наводе пшеница са нижим уделом глутена, кромпир отпоран на патогене и кукуруз толерантан на сушу.
Документ се бави и патентима. Нове геномске технике моћи ће да се патентирају, али уз заштитне мере које би требало да спрече концентрацију тржишта и омогуће пољопривредницима приступачно семе, као и право да чувају и поново сеју семе.
Иако се ова правила односе на Европску унију, она су важна и за Србију. Србија у области хране, семена, безбедности биља и пољопривредних стандарда углавном прати европско законодавство, нарочито због извоза и усклађивања са правилима ЕУ. Зато се може очекивати да ће се слична решења у наредном периоду наћи и пред домаћим институцијама.
Н. Ш.
Фото: Европски парламент