Evropski parlament usvojio je nova pravila o biljkama dobijenim novim genomskim tehnikama, čiji je cilj da se ubrza razvoj sorti otpornijih na sušu, bolesti, štetočine i klimatske promene, uz manju upotrebu pesticida. Reč je o važnom dokumentu iz oblasti poljoprivredne i prehrambene politike EU, koji uređuje kako će se tretirati biljke nastale savremenim metodama izmene genoma.
Nove genomske tehnike, poznate kao NGT, razlikuju se od klasičnih GMO postupaka po tome što se njima mogu dobiti promene koje bi, u određenim slučajevima, mogle nastati i prirodno ili konvencionalnim oplemenjivanjem, ali mnogo brže i preciznije. Zato EU uvodi dve kategorije. Biljke iz kategorije NGT-1 imaće ograničen broj i vrstu genetskih izmena i, ako ispune propisane kriterijume, biće tretirane slično konvencionalnim biljkama. Ipak, biljke koje su izmenjene tako da tolerišu herbicide ili proizvode insekticidne materije neće moći da budu svrstane u ovu blažu kategoriju.
Biljke iz kategorije NGT-2, kod kojih su izmene složenije, i dalje će podleći strogim pravilima koja važe za genetski modifikovane organizme. One će morati da prođu procenu rizika i da dobiju odobrenje pre izlaska na tržište EU.
Nova pravila predviđaju i sledljivost, označavanje semena i javnu bazu podataka, kako bi poljoprivrednici znali šta kupuju i seju. NGT tehnike neće biti dozvoljene u ekološkoj proizvodnji, dok se tehnički neizbežno prisustvo NGT-1 biljaka neće smatrati kršenjem pravila organske proizvodnje.
Za poljoprivredu ovo može značiti brži razvoj sorti koje bolje podnose sušu, bolesti i promenjene klimatske uslove, uz potencijalno manju zavisnost od pesticida i uvoza. Kao primeri se navode pšenica sa nižim udelom glutena, krompir otporan na patogene i kukuruz tolerantan na sušu.
Dokument se bavi i patentima. Nove genomske tehnike moći će da se patentiraju, ali uz zaštitne mere koje bi trebalo da spreče koncentraciju tržišta i omoguće poljoprivrednicima pristupačno seme, kao i pravo da čuvaju i ponovo seju seme.
Iako se ova pravila odnose na Evropsku uniju, ona su važna i za Srbiju. Srbija u oblasti hrane, semena, bezbednosti bilja i poljoprivrednih standarda uglavnom prati evropsko zakonodavstvo, naročito zbog izvoza i usklađivanja sa pravilima EU. Zato se može očekivati da će se slična rešenja u narednom periodu naći i pred domaćim institucijama.
N. Š.
Foto: Evropski parlament