У срцу Ваљева налази се дућан сира Љиљане Јањић, чија је власница и главна креативна снага сама Љиљана. Она је позната по изради јединствених сирева с разним додацима – како сланим, тако и слатким. Својом домишљатошћу и искуством је спојила традицију и модерну инспирацију, стварајући производе који одушевљавају све генерације.
– Тетка је идеје видела на својим путовањима по Италији и Француској, тако да је пробала да споји то што је тамо видела са оним што зна. Последње што је направила је малина пистаћ, дубаи сир и бели тартуф – рекла је за Боље поље, Љиљанина рођака коју смо затекли за штандом на фестивалу сира. Насмејана млада жена, признаје да купци у првом моменту буду подозриви, али када пробају сиреве и одушеве се, наравно да их купе.
– Буду помало сумњичави, али им се углавном свиди моцарела са слатким додацима, јер је као десерт – рецепт не жели да открива, каже то је породична тајна.
– То је породична тајна, нешто слично постоји у Србији, али ти проивођачи стављају качкаваљ, а тетка моцарелу од правог млека. Сво воће је лиофилизовано или кандирано, тако да може да стоји неких десет до петнаест дана у фрижидеру, у фолији да се не суши, а више од тога може у замрзивачу неколико месеци – а који је најпродаванији не доводи се у питање.
– Малина пистаћ је убедљиво најпродаванија, иако су сви одлични. Сви су полудели за пистаћима, али не заостају ни чери босиљак, лиофилилзовани сремуш, куркума ким, сушени парадајз и босиљак. Све иде одлично. И слатки и слани – паковања нису велика, али је укус пун.
– Паковања су од 150 до 200 грама. Отрпилике иде пола моцареле, пола воћа. Тетка има у плану и нове укусе, међутим креће време када ће се сир мало теже продавати, па ћемо одмарати. На зиму ћемо видети шта ћемо и како ћемо, када крену сајмови.
Сиреви су стигли и до Сајма у Берну.
– Били смо у Берну на сајму, људи тамо су више заинтересовани за такве производе. Они имају нешто што ми никада нисмо ни видели,ни чули, тамо је била рапсодија укуса на том сајму – рекла је наша саговорница.
Текст и фото: Владана Страхињић