ДНК издвојена из семенки грожђа старих око 2.000 година, пронађених у древним бунарима у Тоскани, омогућила је научницима да реконструишу најдетаљнију генетску слику развоја винове лозе на једном археолошком локалитету.
Налази указују на то да су виногради у римско доба били део развијене пољопривредне мреже Римског царства, која је можда имала важну улогу у обликовању винарства какво данас познајемо.
Истраживање, које су предводили научници са Универзитета у Јорку, донело је и неочекивано откриће: у Кјантију, тосканској области која је данас позната по црвеном вину од сорте санђовезе, у античко доба доминирало је бело грожђе.
Семенке су пронађене на локалитету Цетамура дел Кјанти, археолошком налазишту на брду које су најпре насељавали Етрурци, затим Римљани, а касније и средњовековни Италијани. Људи који су ту живели између 300. године пре нове ере и 300. године нове ере бацали су семенке грожђа у дубоке бунаре. У муљу, у средини без кисеоника, оне су остале довољно добро очуване да из њих буде издвојен древни ДНК.
„Секвенционирали смо ДНК из 80 семенки и открили изузетну причу о континуитету. Већина анализираних семенки припадала је једној идентичној сорти која је директно преношена са Етрураца на Римљане и одржавана вековима“, рекла је др Оја Инанли, коауторка студије са Универзитета у Јорку.
Према њеним речима, добро очуван материјал и савремене методе анализе омогућили су научницима да утврде и боју древног грожђа.
„Маркери су показали да је ова доминантна, дуговечна лоза давала беле бобице“, навела је др Инанли.
За истраживаче је то било изненађење, јер се Кјанти данас готово нераскидиво везује за црвена вина. Откриће, међутим, показује да је историја овог виноградарског подручја сложенија него што се претпостављало.
„Истраживање нашег тима додаје важно поглавље у историју вина у региону Кјанти. Какво пријатно изненађење је сазнање да је данас светски познатом црвеном вину заправо претходило бело вино које је вековима неговано и одржавано у етрурско и римско доба“, истакла је Ненси де Грумонд, професорка Универзитета Флориде.
Универзитет Флориде од 1973. године спроводи археолошка ископавања у тој области, а нова генетска анализа дала је додатну димензију досадашњим сазнањима о животу, пољопривреди и трговини у античкој Тоскани.
После римског освајања насеља, на локалитету се појављују и нове сорте грожђа. То, према резултатима студије, вероватно указује на увођење лоза из других делова царства.
Генетска анализа показала је и да је доминантна лоза из Цетамуре била блиско повезана са две древне семенке грожђа које су раније пронађене на југу Француске.
Истраживачи сматрају да је то биолошки доказ постојања дугих пољопривредних мрежа унутар Римског царства. Управо су те мреже, како наводе, можда допринеле ширењу одабраних сорти винове лозе и постепеној стандардизацији производње вина у античком свету.
Откриће показује да историја вина није само прича о посудама, подрумима и трговачким путевима, већ и о малим семенкама које су, сачуване у муљу древних бунара, преживеле два миленијума и откриле како су Етрурци и Римљани обликовали једну од најдуговечнијих пољопривредних култура Европе.
Н. Ш.
Извор: Гардијан
Фото: Wикипедиа, јавно добро