Crne, žute, ljubičaste maline nisu nepoznanica na našim prostorima, ali samo je crvena malina crveno zlato. Zašto? Na to pitanje odgovor je za Bolje polje dao dr Aleksandar leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
Prve sorte maline su selekcionisane početkom 17. veka. Do danas je voćarska nauka registrovala i sistematizovala više od 1.500 sorata crvene, crne i purpurne maline, ali je mali broj ekonomski značajnih.
Navedeni broj sorti nije konačan. U više zemalja sveta (SAD, Kanada, Čile, Rusija, Engleska, Poljska, Švajcarska, Italija i druge) intenzivno se radi na stvaranju kvalitetnijih i produktivnijih sorti maline. U ovim zemljama, u zadnjih desetak godina, stvoreno je više jednorodnih i dvorodnih sorata crvene maline.
Osnovni ciljevi oplemenjivača ove vrste voća su: povećanje prinosa (po izdanku i po jedinici površine), poboljšanje kvaliteta ploda, stvaranje sorti koje su pogodne za gajenje u različitim agroekološkim i drugim uslovima, produženje vremena sazrevanja i dužine trajanja ploda, odsustvo trnja na izdancima, otpornost na zimu i kasne prolećne mrazeve, temperaturne promene, visoke letnje temperature i sušu i slično.
Sorte crne maline
Sorte crne maline (Rubus occidentalis L.) se ne proizvode u našoj zemlji i nisu pokazale dobre rezultate jer su osetljive na mraz i temperaturna kolebanja, veoma su trnate i daju male prinose. Poseban problem predstavlja kvalitet plodova koji umnogome zaostaje za kvalitetom plodova crvene maline.
Značajnije sorte iz ove grupe su: Alen (Allen), Somo (Somo), Bristol (Bristol), Kamberlend (Cumberland), Dandi (Dundee), Nju logan (New Logan) i druge.
Sorte maline žutog ploda
Nastale su mutacijama i spontanim ili planskim ukrštanjima. Malo su zastupljene u proizvodnji. Mogu biti interesantne kao ukrasne biljke za amatersko gajenje. Najznačajnije su: Golden blis (Golden Bliss), Porana rosa (Porrana Rosa), Eni (Anne), Kivi gold (Kiwi Gold), Valentina (Valentina), Zlatni vilamet (Golden Willamette), Golden vest (Golden west), Tekspejer (Taxpayer).
Sorte maline purpurnog (ljubičastog) ploda
Sorte maline ljubičastog ploda nastale su ukrštanjem crne američke (Rubus occidentalis L.) sa američkom (Rubus idaeus ssp. strigosus Michx.) ili evropskom crvenom malinom (Rubus idaeus ssp. vulgatus Arrhen), spontano ili planski (Petrović i Milošević, 2002). Postoje i hibridi nastali ukrštanjem crne američke maline sa purpurnom malinom (Rubus neglectus Peck). Imajući u vidu sve ovo, sorte maline purpurnog ploda su tzv. intermedijarni hibridi i imaju osobine oba roditelja.
Sorte maline iz ove grupe pokazuju mnogo bolje biološko-privredne osobine u odnosu na sorte maline sa crnom bojom ploda. U našu zemlju su unesene polovinom šeste decenije prošlog veka, ali se nisu značajnije raširile. Jedan od razloga je neprilagođenost ukusu potrošača na evropskom tržištu.
Boja ploda ovih sorata je najčešće purpurna, a može biti i crvena. Najznačajnije sorte ove grupe su: Klajd (Clyde), Merion (Marion), Sodus (Sodus), Rojalti (Royalty), Jesenja purpurna (Purple Autumn) i druge.
Tekst: dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo u Čačku
Foto: Privatna arhiva Aleksandar Leposavić i Pixabay