Црне, жуте, љубичасте малине нису непознаница на нашим просторима, али само је црвена малина црвено злато. Зашто? На то питање одговор је за Боље поље дао др Александар лепосавић, из Института за воћарство у Чачку.
Прве сорте малине су селекционисане почетком 17. века. До данас је воћарска наука регистровала и систематизовала више од 1.500 сората црвене, црне и пурпурне малине, али је мали број економски значајних.
Наведени број сорти није коначан. У више земаља света (САД, Канада, Чиле, Русија, Енглеска, Пољска, Швајцарска, Италија и друге) интензивно се ради на стварању квалитетнијих и продуктивнијих сорти малине. У овим земљама, у задњих десетак година, створено је више једнородних и двородних сората црвене малине.
Основни циљеви оплемењивача ове врсте воћа су: повећање приноса (по изданку и по јединици површине), побољшање квалитета плода, стварање сорти које су погодне за гајење у различитим агроеколошким и другим условима, продужење времена сазревања и дужине трајања плода, одсуство трња на изданцима, отпорност на зиму и касне пролећне мразеве, температурне промене, високе летње температуре и сушу и слично.
Сорте црне малине
Сорте црне малине (Рубус оцциденталис Л.) се не производе у нашој земљи и нису показале добре резултате јер су осетљиве на мраз и температурна колебања, веома су трнате и дају мале приносе. Посебан проблем представља квалитет плодова који умногоме заостаје за квалитетом плодова црвене малине.
Значајније сорте из ове групе су: Ален (Аллен), Сомо (Сомо), Бристол (Бристол), Камберленд (Цумберланд), Данди (Дундее), Њу логан (Неw Логан) и друге.
Сорте малине жутог плода
Настале су мутацијама и спонтаним или планским укрштањима. Мало су заступљене у производњи. Могу бити интересантне као украсне биљке за аматерско гајење. Најзначајније су: Голден блис (Голден Блисс), Порана роса (Поррана Роса), Ени (Анне), Киви голд (Киwи Голд), Валентина (Валентина), Златни виламет (Голден Wилламетте), Голден вест (Голден wест), Текспејер (Таxпаyер).
Сорте малине пурпурног (љубичастог) плода
Сорте малине љубичастог плода настале су укрштањем црне америчке (Рубус оцциденталис Л.) са америчком (Рубус идаеус ссп. стригосус Мицхx.) или европском црвеном малином (Рубус идаеус ссп. вулгатус Аррхен), спонтано или плански (Петровић и Милошевић, 2002). Постоје и хибриди настали укрштањем црне америчке малине са пурпурном малином (Рубус неглецтус Пецк). Имајући у виду све ово, сорте малине пурпурног плода су тзв. интермедијарни хибриди и имају особине оба родитеља.
Сорте малине из ове групе показују много боље биолошко-привредне особине у односу на сорте малине са црном бојом плода. У нашу земљу су унесене половином шесте деценије прошлог века, али се нису значајније рашириле. Један од разлога је неприлагођеност укусу потрошача на европском тржишту.
Боја плода ових сората је најчешће пурпурна, а може бити и црвена. Најзначајније сорте ове групе су: Клајд (Цлyде), Мерион (Марион), Содус (Содус), Ројалти (Роyалтy), Јесења пурпурна (Пурпле Аутумн) и друге.
Текст: др Александар Лепосавић, Институт за воћарство у Чачку
Фото: Приватна архива Александар Лепосавић и Пиxабаy