Tražeći nešto novo na jednoj od mnogobrojnih manifestacija posvećenih njenom veličanstvu hrani, obilazeći štandove, jedan, drugi, treći, peti, nekako jedva primetismo, pomalo skrivene, potpuno neupadljive, juneće jezike u vakuumu. Nama, koji uživamo u starih, dobrim ukusima je pravo otkriće, mlađima potpuna nepoznanica.
– Juneći jezik se pravi, naravno, od junećih jezika. Kuva se tri ipo do četiri sata. Kada se skuvaju skine se opna, zatim se sekcaju na kockice. Voda u kojoj su kuvani je vezujuća komponenta, pa se prelije preko iseckanih jezika i posoli – otkriva nam proizvođač deo porodičnog recepta. Kaže, dođe mu to na nešto kao pihtije.
– To mu dođe kao juneće pihtije i samo se soli, nema drugih začina. Neko stavi papriku, mi ne, jer to jedu stariji ljudi koji ne vole ljuto – kada se ohlade, jezici idu u vakuum.
– Pune se u veštačka creva, pa se cede i stave u vakuum. Ovako u vakuumu mogu da stoje 10 do 15 dana. Ovo vole pretežno starije osobe koje znaju šta je to. Mladi za ovo i ne znaju, a jako je zdravo – objasnio je proizvođač, žaleći što nije zaživela ideja da naprave i jezik u kombinaciji sa junećim srcem.
– Srce je mišić pa se teže kuva, dok se jezik brže skuva, bude lep mozaik, ali odustali smo – zaključi je, dok se mi nismo bunili probajući jelo iz davnina.
Tekst i foto: Zorica Dragojević