Kada je prvi kontigent sadnica Tjulamina stigao u Srbiju, mnogo je obećavao. Malina krupna, svetlocrvena, sjajna, odlična za svežu upotrebu. Međutim, kako to obično biva, hladan tuš je usledio već sa željom da se proizvodnja proširi, kada su u Srbiju stigle sadnice iz Engleske, sa ni manje ni više, nego rakom korena. O tome šta je moglo, a što nije, za Bolje polje govorio je dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
– Tjulamin je izuzetno kvalitetna kanadska sorta, koja je kod nas uvežena prvo u okolini Valjeva. Veoma dobro se pokazala, ali pre svega kao sorta za stonu potrošnju, za svežu upotrebu – rekao je za Bolje polje dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
– Zbog velikih pojedinačnih koštunica i nešto manjeg sadržaja pektina, imala je veliki procenat loma za smrzavanje. To međutim, nije bio problem, samo je trebalo malo više pažnje i bila je odlična za smrzavanje. Izuzetno krupan, svetlocrveni plod, izraženog sjaja – opisao je Leposavić ovu sortu maline, ali i pojasnio zbog čega kod nas nije zaživela.
– Ono zbog čega nije kod nas zaživela je problem sadnog materijala. Prvi kontigent koji je došao kod nas bio je zdrav, dobar, ali je veoma mala produkcija izdanaka. Izuzetno mali broj izdanaka produkuje i onda su proizvođači navikli na sorte kao što je Vilamet, i neke ranije koje su imale jako veliki broj tih izdanaka, slabo usklađivali tehniku gajenja. Ili su ih suviše rano ostavljali, pa su im do kraja vegetacije prerastali ili su suviše kasno pa su bili niski – rekao je stručnjak iz Instituta za voćarstvo, kome je Tjulamin bio magistarski rad.
– Radio sam magistarski ogled od 2002 -2006. godine i Tjulamin je dao izuzetno dobre rezultate, što je i objavljeno u vodećim svetskim časopisima. Posle toga je uvežen sadni materijal iz Engleske od firme Hargrivs. Sav taj sadni materijal 2010-2011. je bio sa rakom korena i proizvođači su doživeli veliki neuspeh. Izostajalo je plodonošenje, plodovi gde ih je bilo su bili sitni, bezuslovni i ti zasadi su iskrčeni – objasnio je Leposavić, naglašavajući da od tada nije bilo uvoza sadnog materijala, odnosno da je sledeće godine iz Engleske, iako je sve dokumentovano i rečeno kakvi su problemi, poslat sadnji materijal Tjulamina još goreg stanja, ponovo sa rakom korena.
– Ta firma je prodala sadnice jednom rasadniku u okolini Valjeva, ne samo Tjulamina, već i Polke, tako da u Srbiji i u zemljama okruženja, skoro da ne postoji zdrav sadni materijal sorte Polka i koji nema problem sa rakom korena – ukoliko i postoje zasadi Tjulamina, to su zasadi iz tog prvog kontigenta.
– Uglavnom od tog prvog kontigenta je ono što ima Tjulamina, sve što je posle dolazilo je zaraženo. Šteta je jer je to kvalitetna sorta, koja u svežem stanju na maloj podhladi, bez ikakvih problema može da stoji deset, čak i petnaest dana, bez smrzavanja. Za svežu potrošnju je jedna od najboljih sorti – zaključio je dr Aleksandar Leposavić.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Gemini