Za nešto više od nedelju dana u Srbiji počinje berba maline, „crvenog zlata“ koje domaći proizvođači ove godine iščekuju sa znatno više optimizma nego prošle sezone. Prema procenama stručnjaka, očekuje se rod od oko 23.000 tona, što predstavlja skok od 30 do 40 odsto u odnosu na izuzetno loše prinose iz 2025. godine. Pored većeg kvantiteta, najavljen je i odličan kvalitet ploda.
Međutim, iako su ove brojke ohrabrujuće, one i dalje blede u poređenju sa periodom od pre manje od deset godina, kada je Srbija beležila rekordan rod od čak 100.000 tona. Kao glavne krivce za ovako dramatičan pad proizvodnje, stručnjaci mapiraju spekulativne otkupne cene, hronični nedostatak radne snage i preplavljenost tržišta nekvalitetnim sadnim materijalom.
Proizvođači ciljaju 550 dinara
Kao i svake godine u ovo vreme, u jeku su nagađanja o početnoj ceni. Proizvođačima na ruku ide činjenica da su domaće hladnjače praktično ispražnjene i da nema značajnih zaliha od prošle godine. Vođeni računicom da je prošle sezone akontna cena iznosila 450, a finalna čak 600 dinara, pojedina udruženja već su izašla sa stavom da bi realna startna cena za ovogodišnji rod morala biti 550 dinara.
Ipak, dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak poziva na oprez i ističe da je u formiranju cene ključno pronaći balans – kako se ne bi oštetili proizvođači, ali i kako se ne bi oterali kupci.
„Licitacije sa cenama u javnosti su kontraproduktivne i izazivaju revolt kod stranih partnera. Sećamo se 2022. godine kada je cena bila izuzetno visoka, a pojedinci su tražili i preko 1.000 dinara. Epilog je bio poguban: kupci su iz revolta našli druge kanale snabdevanja, a srpska malina je zabeležila strmoglav pad prisustva na ključnom, nemačkom tržištu – sa nekadašnjih 60 odsto spali smo na svega 30“, upozorava Leposavić, dodajući ipak da očekuje bolju cenu od one koja se trenutno tiho najavljuje.
Satnica berača dvostruko skuplja nego u Ukrajini
Na formiranje proizvođačke cene ove godine, osim poskupljenja goriva i đubriva, presudno utiče cena rada. Dnevnica berača u Srbiji dostigla je prosek od oko 50 evra, što je čak duplo više u odnosu na Ukrajinu i druge konkurentske zemlje.
Srbija se suočava i sa promenom globalne mape proizvođača. Dok Poljaci i Srbi tradicionalno manipulišu informacijama o zalihama, Poljska dobar deo maline uvozi iz Ukrajine i plasira je kao svoju. Istovremeno, na svetsku scenu agresivno stupaju novi igrači poput Meksika, Kine, Belorusije, ali i zemalja Centralne Azije – Kirgistana i Uzbekistana.
Alarmantno: Uvozimo zaražene sadnice i gubimo sortni identitet
Jedan od najvećih sistemskih problema srpskog malinarstva jeste višegodišnji deficit sertifikovanog sadnog materijala. Iako Institut u Čačku jedini u regionu proizvodi kvalitetne sadnice, te količine nisu ni blizu dovoljne za domaće potrebe.
Ovaj vakuum iskoristili su neregistrovani rasadnici i sumnjivi uvoznici. Prema rečima stručnjaka, poslednjih godina svedočimo uvozu zaraženog sadnog materijala iz Poljske koji ne odgovara sortama koje svetsko tržište traži.
„Svet traži isključivo vrhunski kvalitet, a to su sorte Vilamet i Miker. Mi smo počeli da uvozimo i mešamo druge sorte, što tržište ne prašta. To direktno vodi degradaciji i gubljenju našeg sortnog identiteta“, naglašava Leposavić. On se osvrnuo i na problem reeksporta tuđe maline preko Srbije, zbog čega su se u našim pošiljkama nedavno pojavili virusi i povišen nivo teškog metala kadmijuma, što ozbiljno narušava ugled države.
Statistika na papiru tri puta veća od realnosti na terenu
Poseban apsurd predstavlja nesklad između zvaničnih državnih podataka i realnog stanja na terenu. Dok statistika beleži ogromne površine, procene stručnjaka govore da se malina u Srbiji zapravo uzgaja na svega 8.000 do 9.000 hektara – što je čak tri puta manje od zvaničnih podataka. Leposavić ocenjuje da su ovi podaci pogubni i poziva nadležne inspekcije da reaguju, aludirajući na to da se lažne površine potencijalno koriste za zloupotrebu državnih subvencija.
Uprkos predlozima da se domaći prerađivački i rashladni kapaciteti održavaju uvozom i preradom inostrane sirovine, struka stavlja veto na takve ideje. Zaključak je jasan: Srbija i dalje ima lidersku poziciju u svetu po pitanju kvaliteta i tehnologije hlađenja, te spas ne treba tražiti u uvozu, već u hitnom uređenju domaće primarne proizvodnje.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay i Institut za voćarstvo Čačak