U životu probala sam rakija i rakija. Svaka je na svoj način bila posebna. Neka strese odmah na početku, poneka pusti da pomisliš kako možeš više, pojedine nisam ni osetila. Ova, „Guja“, nije me ujela iako je zloslutno zvučala, samo me je prijatno iznenadila. Zašto? Pa, zato što dok vam klizi niz grlo, u onom poslednjem delu koji osećate na početku dušnika, lepo terca ukus kafe i suvih šljiva. Onako, milina vam neka kroz telo prolazi.
– Rakija Guja je destilat od vina, pet ipo godina odležao u hrastu. U svako bure dodajemo suvu šljivu i kafu. izračunali smo koliko zrna kafe ide po čašici od 0,25 i tu kafu smo stavili u bure. Posle pet ipo godina ono je skroz nestalo, istopilo se, razgradilo se. Destilat je nefiltriran, od probranog se grožđa radi i odležavanje je najmanje pet ipo godina – grožđe je iz sopstvenog vinograda koji se po rečima Vladimira Petkovskog, prostire na 2,5 hektara.
– U pitanju je najkvalitetnija, najfinija loza, 70 posto šardone, i 30 posto smederevka. Grožđe je naše, vinarija i destilerija se nalaze u selu Zeoke, pripadamo Lazarevcu, beogradskom regijonu, lazarevačkom vinogorju. Imamo 2,5 hektara svog vinograda i sve što se radi je iz tog vinograda – ono što mnogi ne znaju je da je taj region odličan za uzgoj grožđa.
– Zemlja je odlična, mešavian peska, rodnice i križak je jedan deo – zato je i grožđe odlično i od njega se prvo peče meka, zatim ide pauza, pa prepek.
– Radimo prvo meku rakiju, pauza se pravi mesec ipo do dva, ide prepek i sa 60 stepeni ili 22.5 grada se ubacuje u bure, da odležava. Kafa i suve šljive se stavljaju u samo bure. Količina kafe ide po zapremini bureta, a računamo koliko stane u čašicu od 0,25 ml. Koristimo brazilsku kafu, prva klasa, prepečena je. Prvi put kad smo radili radili smo destilat od tri godine, pa smo sačekali petice, sve po pet godina i ista je receptura, sirovina. Kod istog čoveka uzimamo kafu, kod istog suvu šljivu, tako da je sve ekstra. Šljiva je nešto stenlejka i nešto čačanka rodna. Odnos ne znam tačno – objasnio je Petkovski, čija rakija je ujednačenog ukusa, balans je idealan.
– Nema preovalađivanja ukusa, ukus je ujednačen. Balans smo radili isprobavanjem skoro šest godina. Toliko nam je trebalo, tri, tri, tri, pa prva petica dok nam je stigla i onda smo radili kupažiranje i videli koji je odnos najbolji za rakiju. Po tome smo i specifični, kafa daje drugačiji ukus, hteli smo da budemo drugačiji. Guja je dobila ime spontano. Kad smo radili branje šljive, onda smo naleteli na zmiju i ostao je naziv – a ova Guja ne ujeda, prilično je pitka. Osim nje, gazdinstvo i podrum Milojević proizvodi i vino, nagrađivano na mnogim izložbama i sajmovima.
– Najpoznatiji smo po vinu Putnik, to je 70 posto kaberne sovinjon i 30 posto je vranac. Sledeća sorta koji radimo je barikirani kaberne i kaberne iz inoksa. Novo smo radili roze sa jestivim šljokicama, koristi ga ženski svet, šljokice ne menjaju ukus, samo vizuelno daju intenzitet – rekao je predstavnik podruma Milojević, uz zaključak da je godina odlično krenula u vinogradima, radovi su svaki dan.
– Ko voli da radi vinograd nek sadi. Vinograd traži radnika a rakija slugu – zaključio je.
Tekst i foto: Zorica Dragojević