Подизање младог винограда представља дугорочну инвестицију у којој свака одлука има велики утицај на будући принос и квалитет грожђа. Један од кључних, а често потцењених елемената у том процесу јесте правилан избор стуба. Стуб не служи само као механичка потпора младим чокотима, већ представља основу стабилности, правилног раста и дуговечности винограда. Управо зато, избор квалитетног и одговарајућег стуба у тренутку садње има пресудну улогу, јер он постаје стуб будућег рода и темељ будуће производње грожђа. Стефана Бонџића, саветодавца за воћарство и виноградарство из Александровца, затекли смо у постављању стубова у селу Дренча, у винограду Марка Вукосављевића.
– Постављамо стубове у младом засаду, виноград у првој години, то јест прва вегетација од садње, као наслон. Наслон чине стубови, жица и анкер – објашњава Стефан, додајући да су стубови различити јер су и од различитог материјала. Сваки има своје предности и мане.
– Сваки стуб има своје предности и мане. Имамо дрвене, бетонксе, металне и у последње време пластичне стубове, али се они нису добро показали у пракси јер су нестабилни. Пластика се загреје на високим температурама током лета и криви се – поред топлоте проблем за стубове могу представљати и олујни ветрови, због чега је битно одабрати праву дубину постављања, како би стуб био стабилан.
– Све зависи колико се пободе у земљу. Земља држи стуб и ништа више. А мора да држи стуб због те зелене масе чокота, која порасте, врши терет на жицу, усмери стуб на леву и десну страну и долази до ломљења и пуцања. Физиологија чокота је јака, оне ластаре који нису крти него су пуни тих влакана који се обавију око жице и то држе и тешко да могу да се изваде. И сам терет рода то диктира, такође зависи и од анкера – ленгера који су учвршћивачи са стране – да би стуб био постојан рупа у земљи не би требало да буде плића од 70 цм.
– Ми постављамо стубове на дубину од 70 цм, док су стубови 8×8 и 8×10 цм, све зависи. Имамо те велике и тешко стубове у Х, унутра удубљени, споља испупчени. Они су јако тешки и до 70 кг, висине два ипо до 2,7 метра, али су јако стабилни. То је и једна мана и једна предност – каже саветодавац, напомињући даље да је добар и дрвени стуб, али од одређеног дрвета.
– Дрвени стуб је најбољи од багрема. И то са честим годовима, да не дође до пуцања на високим температурама, а самим тим и у току мразева током зиме. Дрво је, међутим, склоно пропадању те је потребно импрегнирање. Уради се заштита дела који иде у земљу, самим тим тај део временом пропада и стубови постају нестабилни – због чега је по Бонџићевом мишљењу бетонски стуб непревазиђен.
– По мени, бетонски стуб је непревазиђен, мада кажу да он купи воду и влагу. Да, али само 10-20цм око стуба, што не нарушава чокот. Метални стубови су лакша варијанта, добри су, стабилни су, мана је што су скупи и у току вегетације, током лета греје сунце, загрева метални стуб који увече, када нема сунца, ослобађа топлоту и гори чокот као да је дан. Чокот се неће одмах осушити, али утиче на његове функције – рекао је Стефан Бонџић, саветодавац за воћарство и виноградарство из Александровца.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Стефан Бонџић