Pulorum bolest, poznata i kao beli proliv pilića, zarazna je bakterijska bolest koja prvenstveno pogađa kokoške i ćurke, ali se može javiti i kod fazana, prepelica, morki, paunova i drugih vrsta ptica. Uzročnik bolesti je bakterija Salmonella Pullorum, koja je veoma prilagođena živini i retko izaziva ozbiljna oboljenja kod drugih životinjskih vrsta.
Bolest je nekada predstavljala veliki problem u živinarskoj proizvodnji širom sveta. Zahvaljujući strogim programima kontrole i iskorenjivanja, danas je pod kontrolom u većini razvijenih zemalja. Poslednji slučajevi u komercijalnim jatima na području bivše Jugoslavije zabeleženi su krajem osamdesetih godina prošlog veka. Ipak, zbog mogućnosti unošenja infekcije i velikih ekonomskih gubitaka koje može izazvati, pulorum bolest i dalje ima značaj u veterinarskoj medicini.
Najvažniji put širenja zaraze su inficirana jaja. Zaražene kokoške mogu preneti bakteriju na potomstvo još tokom formiranja jajeta. Deo embriona ugine tokom inkubacije, dok se iz preostalih jaja izlegu inficirani pilići koji postaju izvor infekcije za ostale jedinke u jatu. Bolest se može širiti i preko kontaminirane hrane, vode, opreme, izmeta obolelih ptica, kao i tokom transporta i smeštaja mladih pilića.
Najosetljiviji su pilići u prvim nedeljama života. Kod njih infekcija često ima veoma težak tok, a smrtnost može biti visoka. Preživeli pilići često zaostaju u rastu i mogu ostati trajni kliconoše, predstavljajući opasnost za dalji prenos infekcije u jatu.
Klinička slika zavisi od uzrasta i otpornosti životinja. Oboleli pilići su malaksali, pospani, slabo uzimaju hranu i vodu, skupljaju se u grupe zbog osećaja hladnoće i imaju opuštena krila. Jedan od najkarakterističnijih simptoma jeste proliv beličaste ili zelenkaste boje, zbog čega je bolest i dobila naziv beli proliv pilića. Perje oko kloake postaje ulepljeno osušenim izmetom, što dodatno otežava normalno pražnjenje creva. Često se javljaju i otežano disanje, dehidratacija, usporen rast i opšta slabost.
Kod dugotrajnijih slučajeva mogu se razviti zapaljenja zglobova, naročito na nogama i krilima. Zglobovi postaju otečeni, ptice otežano hodaju, a u težim slučajevima potpuno gube sposobnost kretanja. Najveći broj uginuća obično se javlja tokom druge i treće nedelje života.
Patoanatomske promene najčešće se uočavaju na jetri, slezini i bubrezima koji su uvećani i zagušeni krvlju. Na jetri se mogu videti sitna bela nekrotična žarišta, dok sadržaj žumancetne kese često postaje zgusnut i kazeozan. Promene mogu biti prisutne i na srcu, plućima, pankreasu i crevima, a kod odraslih kokošaka naročito na reproduktivnim organima, pre svega jajnicima i jajovodima.
Za postavljanje sigurne dijagnoze neophodna je laboratorijska potvrda i izolacija bakterije Salmonella Pullorum. Veterinar sumnju na bolest postavlja na osnovu istorije jata, povećanog mortaliteta, karakterističnih simptoma i patoanatomskih promena, dok se konačna potvrda dobija bakteriološkim ispitivanjem. Serološka ispitivanja mogu biti od pomoći, ali sama po sebi nisu dovoljna za postavljanje konačne dijagnoze.
Lečenje se zasniva na primeni antibiotika i sulfonamida koji mogu smanjiti smrtnost i ublažiti tok bolesti. Međutim, stručnjaci upozoravaju da terapija ne može potpuno eliminisati uzročnika iz jata. Zbog toga značajan broj izlečenih ptica ostaje kliconoša i može predstavljati izvor infekcije za ostale životinje. Upravo zato se najveći značaj pridaje preventivi, redovnoj kontroli matičnih jata, laboratorijskim pregledima i poštovanju biosigurnosnih mera na farmama.
Pulorum bolest ostaje jedna od najznačajnijih salmoneloza živine zbog mogućnosti brzog širenja, visokog mortaliteta kod mladih ptica i velikih ekonomskih gubitaka koje može izazvati. Pravovremeno otkrivanje bolesti, dobra higijena i stroga kontrola reproduktivnih jata predstavljaju najefikasniju zaštitu od ove opasne infekcije.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay