Kada neko pomene tekilu, većina odmah pomisli na so, limun i burne noći koje se pamte ili ne pamte. Međutim, iza ovog čuvenog meksičkog pića krije se čitava istorija, tradicija, nauka i čak mogućnost proizvodnje dijamanata. Da, dobro ste pročitali. Naučnici sa National Autonomous University of Mexico otkrili su da tekila ima idealan hemijski odnos ugljenika, vodonika i kiseonika za stvaranje sintetičkih dijamantskih filmova. Zagrevanjem tekile na oko 800 stepeni Celzijusa nastaju ultra tanki dijamantski slojevi koji se koriste u elektronici, medicini i industriji. Dakle, sledeći put kada neko kaže da „bacate pare na tekilu“, slobodno mu recite da praktično ulažete u drago kamenje. Ali priča o tekili mnogo je šira od laboratorije.
Piće koje je nastalo iz srca agave
Prava tekila proizvodi se od plave agave, biljke koja uglavnom raste u meksičkoj državi Jalisco. Upravo se ova vrsta smatra najboljom i najkvalitetnijom za proizvodnju vrhunske tekile. Plava agava nije kaktus kako mnogi misle, već sukulent kojem je potrebno između sedam i deset godina da sazri. Tek tada „jimadores“, radnici specijalizovani za berbu agave, velikim oštrim alatima uklanjaju njene listove i ostavljaju samo srce biljke, takozvanu „piñu“. Od kvaliteta agave zavisi i kvalitet tekile. Najcenjenija je ona koja nosi oznaku „100% blue agave“, jer ne sadrži dodatne šećere i daje bogatiji, prirodniji ukus.
Kako se pravi tekila: Proces koji traje godinama
Za proizvodnju prave tekile potrebno je mnogo više vremena nego što većina ljudi misli. Sve počinje na ogromnim plantažama plave agave u meksičkoj državi Jalisco, gde biljka sazreva između sedam i deset godina. Kada agava dostigne punu zrelost, posebni majstori poznati kao „jimadores“ ručno seku njene ogromne listove i ostavljaju samo srce biljke koje podseća na veliki ananas. Taj deo naziva se „piña“ i može težiti čak i više desetina kilograma. Piñe se zatim odvoze u destilerije gde se peku u velikim pećima ili modernim autoklavima. Tokom pečenja složeni biljni šećeri pretvaraju se u jednostavne šećere potrebne za fermentaciju. Upravo tada agava dobija prepoznatljivu slatkastu aromu. Nakon pečenja piñe se melju i cede kako bi se dobio sok. Taj sok prolazi fermentaciju uz pomoć kvasca, a zatim i destilaciju, najčešće dva puta, kako bi se dobio čist alkohol karakterističnog ukusa. Tek tada nastaje mlada tekila. Međutim, ono što pravi ogromnu razliku između različitih vrsta jeste upravo odležavanje.
Tajna ukusa krije se u buradima
Bela ili blanco tekila uglavnom se odmah flašira nakon destilacije i zato ima najsvežiji, najjači ukus agave.
Reposado tekila odležava u hrastovim buradima najmanje dva meseca, a nekada i do godinu dana. Tokom tog procesa dobija zlatniju boju i mekše note vanile, karamele i drveta.
Añejo tekila sazreva između jedne i tri godine u manjim hrastovim buradima. Njena aroma postaje bogatija, kompleksnija i često podseća na kvalitetan viski ili konjak.
Extra añejo predstavlja vrhunac luksuza. Ove tekile odležavaju više od tri godine i proizvode se u ograničenim količinama. Neke flaše koštaju pravo malo bogatstvo i služe se u kristalnim čašama poput najskupljih svetskih alkoholnih pića.
Baš zbog dugog sazrevanja i pažljive proizvodnje mnogi danas premium tekilu ne piju „na eks“, već je degustiraju polako, uživajući u mirisu i ukusu kao kod skupih vina ili konjaka.
Koja tekila je najbolja: bela, zlatna ili tamna?
Mnogi misle da postoji samo „žuta“ i „bela“ tekila, ali svet tekile mnogo je složeniji.
Bela tekila – Blanco ili Silver
Ona je potpuno providna i najbliža izvornom ukusu agave. Ima jači, svežiji i oštriji ukus. U Meksiku je veoma cenjena jer najbolje pokazuje kvalitet same biljke. Najčešće se koristi za koktele, ali se kvalitetna blanco tekila pije polako, bez limuna i soli.
Zlatna tekila – Gold ili Oro
Ovo je tekila zlatne boje koja često sadrži dodatke poput karamele ili drugih aroma. Popularna je u klubovima i za brza ispijanja „na eks“, ali je pravi ljubitelji tekile smatraju manje kvalitetnom od čistih premium varijanti.
Reposado
Odležava u hrastovim buradima od dva meseca do godinu dana. Ima mekši ukus sa notama vanile i drveta. Mnogi smatraju da je upravo reposado idealan balans između svežine i punoće.
Añejo i Extra Añejo
To su luksuzne tekile koje sazrevaju godinama. Piju se iz posebnih čaša poput konjaka i često imaju note čokolade, karamela, dima i začina.
Kako se tekila zapravo pije u Meksiku
Dok ostatak sveta tekilu često povezuje sa solju i limunom, u Mexico se kvalitetna tekila uglavnom pije potpuno drugačije.
Pravi poznavaoci je piju polako, na gutljaje, slično kao viski ili konjak. Često se služi uz „sangritu“, pikantni napitak od paradajza, pomorandže i čilija koji pojačava ukus tekile.
So i limun uglavnom se koriste kod jeftinijih varijanti kako bi prikrili oštrinu alkohola.
U Evropi i Americi tekila je dugo bila sinonim za brze šotove i noćne provode, ali poslednjih godina raste kultura degustacije premium tekila.
Najpoznatiji kokteli sa tekilom
Tekila je baza nekih od najpoznatijih koktela na svetu.
Margarita
Najpoznatiji koktel sa tekilom. Kombinuje tekilu, liker od narandže i limetu. Čaša se često ukrašava solju.
Tequila Sunrise
Prepoznatljiv po bojama izlaska sunca. Sadrži tekilu, sok od narandže i grenadinu.
Paloma
U Meksiku čak popularnija od Margarite. Meša se sa sokom ili gaziranim pićem od grejpfruta i veoma je osvežavajuća.
Mexican Mule
Varijacija Moscow Mule koktela, ali sa tekilom umesto votke.
Tekila kao luksuz
Danas postoje flaše tekile koje koštaju desetine hiljada evra. Neke se čuvaju u ručno rađenim bocama ukrašenim zlatom i dijamantima.
Holivudske zvezde masovno ulažu u proizvodnju premium tekile, pa je ovo piće postalo simbol luksuza, prestiža i ekskluzivnog života.
Od žurke do laboratorije
Ipak, ono što tekilu izdvaja od svih drugih pića jeste činjenica da je inspirisala i ozbiljna naučna istraživanja. Ko bi rekao da nešto što ljudi naručuju u barovima širom sveta jednog dana može postati deo medicinske tehnologije ili elektronike? Tekila je tako postala mnogo više od alkohola. Ona je deo meksičke istorije, simbol tradicije, luksuzno piće, inspiracija za koktele, ali i sirovina za sintetičke dijamante. Malo koje piće na svetu može da se pohvali takvom pričom.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay