Većina farmera reaguje tek kad krava počne da šepa. Ali tada je problem već ozbiljno uznapredovao.
Istina sa terena:
Veliki broj krava ima probleme sa papcima, a da to na prvi pogled ne vidiš.
ŠTA SE STVARNO DEŠAVA?
Krava sa bolnim papcima:
manje jede, više leži, izbegava kretanje. I tu počinje lančana reakcija problema.
POSLEDICE KOJE VEĆINA NE POVEZUJE SA PAPCIMA:
Pad proizvodnje mleka
Krava ne dolazi na hranjenje kako treba → proizvodnja opada
Poremećaj metabolizma
Manji unos hrane → ketoza, acidoza, pad imuniteta
Problemi sa reprodukcijom
Krava ne pokazuje estrus
Teže se osemenjuje
Produžava se servis period
Hronične upale i infekcije
Otvorena vrata za bakterije → dodatni zdravstveni problemi
Gubitak kondicije
Krava “propada” i teško se vraća u proizvodnju
Na kraju — gubitak krave
Ako se ne reaguje na vreme, šteta postaje nepovratna
3 ZNAKA KOJA MOŽEŠ VIDETI ODMAH:
Krava češće leži nego inače
Sporo ustaje
Stojeći položaj nije normalan (prebacuje težinu)
NAJOSNOVNIJE MERE ZA ZAŠTITU PAPAKA (VEZANI SISTEM)
Ovo su stvari koje svaki domaćin može uraditi ODMAH:
Suva i čista podloga
Stajnjak i vlaga razaraju papak → čistiti redovno (više puta dnevno ako treba)
Dovoljno slame
Tvrda podloga + težina krave = oštećenje papaka
Povremeno kretanje
Ako je moguće — pustiti kravu makar kratko nepovezanu
(kretanje = bolja cirkulacija u papku)
Redovna kontrola papaka
Ne čekati šepanje — pregled svakih par meseci
Obrada papaka (rezanje)
Minimalno 1–2 puta godišnje, čak i kod “zdravih” krava
Minerali u ishrani
Biotin, cink i mikroelementi jačaju papak iznutra
Izbegavati klizave površine
Klizanje = mikrooštećenja koja kasnije postaju problem
ZAPAMTI:
U vezanom sistemu krava nema gde da “pobegne” od loših uslova.
Zato je odgovornost vlasnika još VEĆA.
Izvor: Udruženje studenata veterinarske medicine Novi Sad
https://www.facebook.com/groups/71149133352/permalink/10163293401613353/?rdid=bnNJL0hecXMhgBvL