Jun je za voćare možda i najzahtevniji mesec u godini. Posle dugog perioda orezivanja, okopavanja, prihrane i zaštite biljaka, upravo tada dolazi period kada se u voćnjacima pojavljuje najveći broj bolesti i štetočina koje mogu ozbiljno da ugroze rod. Česte kiše, sparina i nagle promene temperature stvaraju idealne uslove za razvoj gljivica, ali i za širenje brojnih insekata koji napadaju list, mladice i plodove voćaka.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da je početak juna ključan period za zaštitu voćnjaka, jer se tada na vreme mogu sprečiti mnogo ozbiljniji problemi koji kasnije dovode do propadanja plodova i smanjenja prinosa.
Insekti
Među najčešćim štetočinama koje ovih dana napadaju voćke svakako su lisne vaši. Ovi sitni insekti veoma brzo se razmnožavaju, hrane se zelenim delovima biljaka i izazivaju kovrdžanje i deformaciju listova. Najčešće su prisutni od proleća do jeseni, a posebno im pogoduju toplo i vlažno vreme. U borbi protiv njih uglavnom se koriste insekticidi širokog spektra delovanja.
U voćnjacima se često mogu primetiti i različite vrste gusenica poput glogovca, gubara ili kukavičjih suza. Ukoliko su plodovi trešnje oštećeni već početkom juna, vrlo je verovatno da je reč o gusenici mrazovca, dok oštećenja na jabukama i šljivama često ukazuju na prisustvo zlatnozelene pipe. Krajem maja i početkom juna jabuke i šljive napada i jabukin moljac čije larve oštećuju plodove.
Kod kruške se često može primetiti karakteristično uvijanje lista u oblik cigarete, a uzrok tome su cigaraši, odnosno zlatnozelene pipe. Kada je reč o šljivama, voćari posebno strahuju od štitaste vaši koja spada među najopasnije štetočine ove voćke, a upravo je početak juna optimalan period za njeno suzbijanje.
Gljivična oboljenja
Pored insekata, velike probleme voćarima zadaju i gljivična oboljenja koja se u ovom periodu veoma brzo šire. Jabuka se smatra jednom od najosetljivijih voćnih vrsta kada je reč o bolestima, pa voćari moraju posebno da vode računa o zaštiti.
Na listovima jabuke tokom juna često se pojavljuje pepelnica koja se prepoznaje po sivo-belim prevlakama. Osim toga, jabuku i krušku često napadaju čađava kovrdžavost i krastavost koje spadaju među najopasnije gljivične bolesti. Ove infekcije napadaju listove i plodove, a posebno se razvijaju tokom hladnijeg i kišovitog proleća.
Stručnjaci naglašavaju da je najvažnija preventivna zaštita i pravovremena primena fungicida, naročito u periodu od pucanja pupoljaka do precvetavanja. Vlasnicima manjih voćnjaka savetuje se sadnja starih sorti jabuka koje su otpornije, kao i sadnja na većem razmaku kako bi krošnje imale dovoljno svetlosti i provetravanja.
Kod šljive se tokom kišnih i hladnih proleća često javlja gljivična bolest poznata kao rogač. Prepoznaje se po izduženim i deformisanim plodovima, a u nepovoljnim godinama može uništiti i do 80 odsto roda, naročito kod sorte požegača. Najčešća zaštita u ovom slučaju jeste primena fungicida na bazi bakra.
Koštičavo voće
Problemi nisu pošteđeni ni vlasnici koštičavog voća. Tokom juna često dolazi do sušenja mladica i cvetova, a kasnije i do truljenja plodova usled pojave monilije. Ova bolest posebno se brzo širi tokom kišnih perioda, pa stručnjaci preporučuju preventivnu zaštitu, uklanjanje osušenih delova biljke i pravovremeno prskanje odgovarajućim preparatima.
Za zaštitu se često koriste bakarna sredstva poput Plavog ulja, dok se tokom cvetanja primenjuju organski fungicidi kao što su Teldor, Signum ili Ikar. Ipak, voćari upozoravaju da je veoma važno strogo poštovati uputstva za upotrebu kako bi se sprečila rezistentnost gljivica.
Siva plesan
Veliki problem tokom berbe predstavlja i siva plesan maline. Dovoljno je da se pojavi na svega nekoliko zrna, pa da za kratko vreme zahvati čitav plod. Ova bolest razvija se još tokom cvetanja maline, a izbor preparata zavisi od podneblja i faze razvoja biljke.
Upravo zato voćari ovih dana gotovo svakodnevno obilaze zasade, jer se samo redovnim pregledom i pravovremenom zaštitom može sačuvati zdrav voćnjak i obezbediti dobar rod.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay, PISS