Na pragu smo setve kukuruza, strateški najbitnije ratarske kulture naše zemlje. Zbog velike suše i nezapamćeno niskih prinosa kukuruza u prethodnoj godini, puno proizvođača će smanjiti površine pod kukuruzom u odnosu na raniji period. Na teritoriji Nišavskog okruga ovog proleća predviđena je setva od preko 32000 ha merkantilnog kukuruza. Nešto slabije interesovanje ratara za setvu kukuruza prouzrokovalo je što niski prinosi nisu uticali na povećanje cene kukuruza kod proizvođača koji su u prethodnoj godini i imali zapaženije rezultate u proizvodnji ove ratarske kulture (u sistemima navodnjavanja, ređoj setvi ili na smonicama i zemljištima viših nadmorskih visina). Agroekološki uslovi na samom početku ovogodišnje setve, sa aspekta vlage u zemljištu, značajno su bolji u odnosu na prethodne 2-3 prolećne setve, što može doprineti povećanju zainteresovanosti proizvođača za predstojeću setvu kukuruza. U nastupajućoj setvi pored goriva i značajno većih cena mineralnih đubriva povećana je i cena semena.
Optimalni rok
Na startu smo optimalnog roka setve kukuruza, a praktično setva na teritoriji Nišavskog okruga nije ni otpočela. Prethodne kiše dobro su došle povećanju zaliha zemljišne vlage i spajanju površinske vlage sa vlagom u dubljim slojevima zemljišta. Jaki vetrovi i period bez padavina brzo su osušili površinski –setveni sloj zemljišta. Zbog toga je nicanje posejanih prolećnih strnih žita i leguminoznog bilja moralo da sačeka bolje padavine koje su bile u prethodnih 7-10 dana. Takođe navedeno isušivanje površinskog sloja zemljišta otežalo je razlaganje primenjenih azotnih đubriva i njihovo iskorišćavanje od strane biljaka pšenice.
Kukuruz je termofilna biljka, biljka toplijih klimatskih podneblja, ne odgovaraju mu hladno vreme i suviše vlage u početnim stadijumima porasta i razvića. Zbog toga posle ovih padavina i nastupajućeg toplog talasa, ratari kreću sa setvom, i na područjima gde mogu ući mašine očekuje se da se setva kukuruza završi do kraja prve dekade aprila. Na terenima viših nadmorskih visina i zemljištima gde mašine trenutno teško mogu da uđu, zbog velike zemljišne vlage, setva će se obaviti do kraja aprila. Poslednjih godina neopravdano se žuri sa početkom setve, kako bi se izbegli eventualni sušni uslovi u nicanju. Optimalni rok setve kukuruza za niže terene je polovina aprila, a za više terene poslednja dekada aprila i početak maja.
Učestale padavine onemogućile su ulaz mašina na parcele, pripremu zemljišta i samu setvu. Proizvođači koji su ranije uspeli da obave predsetvenu pripremu zemljišta za setvu čekaju povoljne trenutke da uđu u parcele i odmah seju. Problem je obaviti predsetvenu pripremu zemljišta ukoliko ista nije obavljena. Treba čekati povoljne uslove da se mašinama uđe na parcelu i obavi predsetvena priprema zemljišta. Preporuka proizvođačima je da se što manje gazi, sabija zemljište i kvari njegova struktura.
Padavinama iz jesenje-zimskog perioda, a i u prethodnom periodu, stvorene su povoljne rezerve vlage u zemljištu pred predstojeću prolećnu setvu. Zadnjih nekoliko zima bilo je oskudno snegom i zalihama zimska vlage. Trenutno je povoljna i toplota zemljišta, izmereno je oko 9-12oC temperature zemljišta, što bi trebalo, i sa aspekta toplote, biti povoljno za setvu kukuruza i njegovo nicanje. Noćne temperature su uglavnom preko 7oC što bi trebalo da doprinese boljoj stabilizaciji temperatura zemljišta. U takvim uslovima seme brže klija ponikne i biljke brže i bolje napreduju bez značajnih gubitaka energije klijanja, nicanja i porasta i razvića. Takve biljke mogu nositi dobre i stabilne potencijale za prinos po biljci.
Šta se može preporučiti proizvođačima?
Čim bude moguće da se uđe na parcele obaviti eventualnu finu predsetvenu pripremu zemljišta i setvu. Predsetvenom pripremom zemljišta uneti 2/3 potrebne količine azota u obliku 150 kg/ha ureje ili 250 kg/ha KAN-a.
Izbor hibrida zavisi od zemljišta
U zavisnosti od namene, za iskorišćavanje u vidu žetve u zrnu, silaže ili berbe u klipu izabrati odgovarajući hibrid. Izbor hibrida treba prilagoditi agroekološkim uslovima, pedološkim i agrohemijskim karakteristikama zemljišta. Ukoliko se radi o višim terenima, ukoliko se kasni u setvi, ukoliko se radi o zemljištima lakšeg mehaničkog sastava i u uslovima suvog ratarenja, treba odabrati hibride ranijih grupa zrenja.
Ukoliko je zemljište težeg mehaničkog sastava, nižih nadmorskih visina, u sistemima navodnjavanja i namenjeno za berbu u klipu, tada treba odabrati hibride kasnijih grupa zrenja.
Agrotehničke mere
Kod samog izbora agrotehničkih mera nameću se kao najznačajnije mera mineralne ishrane i gustina setve. Ishrana fosforom i kalijumom trebala je u većem delu, -2/3, da se obavi sa jesenjom osnovnom obradom zemljišta. Fosfor i kalijum iz NPK mineralnih đubriva slabo su rastvorljivi i potrebno ih je uneti u zemljište, bar 4-5 meseci pre same setve i na dubinu razvoja korenovog sistema odakle će ih biljka najefikasnije iskoristiti, pošto su fosfor i kalijum teško mobilni-svega 1-2 cm godišnje. Zbog toga NPK mineralno đubrivo treba zaorati u jesen, bar na 30-40 cm dubine obrade zemljišta, zavisno od tipa zemljišta.
Dubina setve treba da zavisi od uslova vlažnosti u zemljištu. Ako je površinski sloj zemljišta vlažniji, kao što je to sada, dubina setve je 3-4 cm. Ukoliko je zemljište suvlje, vlaga u dubljem sloju, dubina setve treba biti 4-6 cm.
U poslednje vreme najvažnije pitanje postavlja se kod gustine setve. Sušni uslovi tokom prethodne, ali i ranijih vegetacija useva kukuruza, ukazuju da u gustom sklopu najčešće nema dobrih prinosa. Proizvođači sami treba da odluče o gustini setve, trebaju znati na kakvom tipu zemljišta seju (težem zemljištu sa većom sposobnošću čuvanja vlage ili lakšem koje brže gubi vlagu i brzo se suši), da poznaju stepen primenjenih mera đubrenja, da li je setva u sistemu zalivanja ili suvog ratarenja, pa tek tada da se odluče za normu setve. Sigurno da norma setve u mnogome zavisi i od potreba samog hibrida, da u odgovarajućem sklopu postignu maksimum genetskog potencijala rodnosti. Međutim, preporučenu sortnu agrotehniku treba prilagoditi uslovima same setve.
U uslovima težih tipova zemljišta koja bolje čuvaju vlagu, uslovima navodnjavanja, uslovima boljeg i intenzivnijeg đubrenja treba ići sa većim normama setve. Suprotno u uslovima setve u zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, uslovima slabijeg đubrenja i suvog ratarenja sejati manji broj biljaka po jedinici površine. Iskustva pokazjuju da na terenima Nišavskog okruga, u uslovima suvog ratarenja ne treba sejati više od 55000biljaka/ha, a u uslovima navodnjavanja i intenzivnijeg đubrenja, može se sejati do 65000 biljaka/ha.
Posle setve zaštita
Preporuka je da se posle setve obavezno obavi tretman zaštite protiv korova koji niču iz semena. Povoljni uslovi vlage u zemljištu pogodovaće nicanju i razvoju korova iz semena, ali i boljim mogućnostima delovanja herbicida namenjenih za primenu posle setve, a pre nicanja. Kako je zemljište dobro pripremljeno pod uticajem mrazeva i vetrova, kao i prilikom obavljeneg zatvaranja brazdi, ne treba ga ponovo gaziti i dodatno pripremati, nego sejati čim se stvore uslovi za setvu. Ukoliko ima korova, posle setve uz tretrman zaštite protiv korova iz semena, treba primeniti manju dozu herbicida koji će kontakno delovati na iznikle korove ukoliko su se masovno javili usled velike vlage i toplote.
Tekst: dr Saša Stanković
Foto: vecteezy