Podizanje mladog vinograda predstavlja dugoročnu investiciju u kojoj svaka odluka ima veliki uticaj na budući prinos i kvalitet grožđa. Jedan od ključnih, a često potcenjenih elemenata u tom procesu jeste pravilan izbor stuba. Stub ne služi samo kao mehanička potpora mladim čokotima, već predstavlja osnovu stabilnosti, pravilnog rasta i dugovečnosti vinograda. Upravo zato, izbor kvalitetnog i odgovarajućeg stuba u trenutku sadnje ima presudnu ulogu, jer on postaje stub budućeg roda i temelj buduće proizvodnje grožđa. Stefana Bondžića, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo iz Aleksandrovca, zatekli smo u postavljanju stubova u selu Drenča, u vinogradu Marka Vukosavljevića.
– Postavljamo stubove u mladom zasadu, vinograd u prvoj godini, to jest prva vegetacija od sadnje, kao naslon. Naslon čine stubovi, žica i anker – objašnjava Stefan, dodajući da su stubovi različiti jer su i od različitog materijala. Svaki ima svoje prednosti i mane.
– Svaki stub ima svoje prednosti i mane. Imamo drvene, betonkse, metalne i u poslednje vreme plastične stubove, ali se oni nisu dobro pokazali u praksi jer su nestabilni. Plastika se zagreje na visokim temperaturama tokom leta i krivi se – pored toplote problem za stubove mogu predstavljati i olujni vetrovi, zbog čega je bitno odabrati pravu dubinu postavljanja, kako bi stub bio stabilan.
– Sve zavisi koliko se pobode u zemlju. Zemlja drži stub i ništa više. A mora da drži stub zbog te zelene mase čokota, koja poraste, vrši teret na žicu, usmeri stub na levu i desnu stranu i dolazi do lomljenja i pucanja. Fiziologija čokota je jaka, one lastare koji nisu krti nego su puni tih vlakana koji se obaviju oko žice i to drže i teško da mogu da se izvade. I sam teret roda to diktira, takođe zavisi i od ankera – lengera koji su učvršćivači sa strane – da bi stub bio postojan rupa u zemlji ne bi trebalo da bude plića od 70 cm.
– Mi postavljamo stubove na dubinu od 70 cm, dok su stubovi 8×8 i 8×10 cm, sve zavisi. Imamo te velike i teško stubove u H, unutra udubljeni, spolja ispupčeni. Oni su jako teški i do 70 kg, visine dva ipo do 2,7 metra, ali su jako stabilni. To je i jedna mana i jedna prednost – kaže savetodavac, napominjući dalje da je dobar i drveni stub, ali od određenog drveta.
– Drveni stub je najbolji od bagrema. I to sa čestim godovima, da ne dođe do pucanja na visokim temperaturama, a samim tim i u toku mrazeva tokom zime. Drvo je, međutim, sklono propadanju te je potrebno impregniranje. Uradi se zaštita dela koji ide u zemlju, samim tim taj deo vremenom propada i stubovi postaju nestabilni – zbog čega je po Bondžićevom mišljenju betonski stub neprevaziđen.
– Po meni, betonski stub je neprevaziđen, mada kažu da on kupi vodu i vlagu. Da, ali samo 10-20cm oko stuba, što ne narušava čokot. Metalni stubovi su lakša varijanta, dobri su, stabilni su, mana je što su skupi i u toku vegetacije, tokom leta greje sunce, zagreva metalni stub koji uveče, kada nema sunca, oslobađa toplotu i gori čokot kao da je dan. Čokot se neće odmah osušiti, ali utiče na njegove funkcije – rekao je Stefan Bondžić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo iz Aleksandrovca.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Stefan Bondžić