Na kraju šeste nedelje Velikog vaskršnjeg posta, pravoslavni vernici obeležavaju Cveti, praznik koji uvek pada u nedelju i posvećen je svečanom ulasku Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj dan najavljuje stradalnu sedmicu i donosi poruku radosti, nade i duhovne obnove.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je u pratnji svojih učenika krenuo iz Vitanije ka Jerusalimu. Vest o njegovom dolasku, kao i o vaskrsenju Lazara, brzo se proširila među narodom, zbog čega su mu se mnogi pridružili na putu. Na ulazu u grad dočekan je svečano – ljudi su prostirali haljine po putu, mahali palminim granama i uzvikivali: „Osana sinu Davidovu“.
Naziv praznika potiče upravo od cveća i grančica kojima je narod dočekao Hrista, a Cveti su pokretni praznik jer njihov datum zavisi od Vaskrsa i uvek se obeležavaju nedelju dana ranije.
Narodna verovanja i običaji
Iako spada u velike praznike, u narodu je rasprostranjeno verovanje da na Cveti treba započeti neki posao ili doneti važnu odluku, jer se smatra da će sve započeto tog dana imati dobar ishod. Takođe, običaj je da se sade lan i kupus, uz verovanje da će godina biti rodna.
U mnogim krajevima Srbije, devojke i deca rano ujutru beru cveće. Veruje se da onaj ko prvi ubere cvet može da zamisli želju koja će se ispuniti. Cveće se potom ostavlja u vodi da prenoći ili se unosi u kuću, gde se stavlja u posudu sa vodom i prstenjem. Tom vodom se deca umivaju, jer se smatra da donosi zdravlje i sreću.
Nekada je bio rasprostranjen običaj da se ceo dan provede okićen cvećem, dok su momci devojkama poklanjali bukete kao znak pažnje i naklonosti.
Na Cveti se u domove unose biljke sa posebnom simbolikom: vrbove grančice za napredak, dren za zdravlje i ljubičice kao simbol vernosti i ljubavi. Ovaj dan je i jedan od retkih tokom posta kada je dozvoljeno jesti ribu, što prazniku daje dodatnu svečanost.
Tekst: Bolje polje