Dok se većina diči medonosnim pčelama, priroda je za najteže poslove oprašivanja zadužila „tihe radnike“ , solitarne ili mason pčele. Bez njih bi naši voćnjaci bili siromašniji, a plodovi sve ređi. Ipak, njihov opstanak je pod velikim znakom pitanja.
U svetu poljoprivrede, gde se svaki plod broji, jedna mala, čupava pčela pravi razliku koju je teško zanemariti. Poznate kao mason pčele, zidarice, samice, solitarne ili voćarske pčele, ove domaće vrste (najčešće Osmia cornuta i O. rufa) predstavljaju vrhunske oprašivače prolećnog cveća i voća.
Efikasnost koja zadivljuje
Mason pčele su prepoznatljive po crnim dlakama na glavi i grudima sa izrazito riđim stomakom. Na te guste dlačice se, dok pčela leti sa cveta na cvet, lako lepi polen koji se tako direktno prenosi, čineći ih superiornim oprašivačima. Statistika je zapanjujuća: jedna ženka mason pčele uradi posao kao čak 120 medonosnih pčela. Dok medonosna pčela opraši cvet sa verovatnoćom od svega 15%, kod mason pčele ta verovatnoća iznosi neverovatnih 98%.
Glavni razlog leži u njihovoj prirodi: njihove larve se hrane isključivo polenom, a odrasle jedinke su aktivne već na 8°C, kada većina drugih insekata još uvek miruje.
Solitarni život „zidara“
Za razliku od svojih rođaka koji žive u velikim zajednicama, mason pčele su samice. One ne prave košnice i ne proizvode med. Ime su dobili po specifičnom načinu gradnje gnezda: u prirodnim šupljinama one „zidaju“ pregrade od vlažne zemlje kako bi zaštitile svoje potomstvo. Nakon što ženka položi jaja i osigura ih zalihama polena i zidovima od blata, ona ugine, ostavljajući novu generaciju da prezimi u čaurama.
Hoteli za pčele: Kako im možemo pomoći?
Pošto prirodna staništa poput starih drvenih ograda i krovova od trske polako nestaju, čovek im može pomoći pravljenjem hotela za pčele. Ovi „hoteli“ su zapravo jednostavne strukture ispunjene snopovima bambusa, trske ili drvenim blokovima sa izbušenim rupama (prečnika 8-10 mm).
Postavljanjem ovakvih kućica na sunčana i zaštićena mesta u voćnjacima ili baštama, omogućavamo pčelama siguran prostor za polaganje jaja. Hoteli ne samo da pomažu opstanku vrste, već direktno povećavaju rod u neposrednoj blizini, jer mason pčele najradije prikupljaju polen u krugu od svega nekoliko desetina metara od svog „doma“.
Opasnost od uništenja: Šta gubimo?
Iako su manje osetljive na pesticide jer završavaju svoj ciklus pre glavne letnje sezone prskanja, mason pčele su i dalje ugrožene gubitkom staništa i nekontrolisanom upotrebom hemije u ranom proleće. Uništavanje ovih pčela direktno ugrožava prinose. Bez njih, oprašivanje postaje nesigurno, rod slabiji, a kvalitet voća lošiji.
Srećom, one nisu agresivne, ne ubadaju i njihov otrov nije opasan, što ih čini potpuno bezbednim za dvorišta i bašte.
Zaključak je jasan: čuvajući njih kroz postavljanje hotela i izbegavanje otrova, mi zapravo čuvamo hranu na našoj trpezi.
Tekst i foto: Irena Đenić Janić, nastavnik u PHŠ“ Dr Đorđe Radić“ Kraljevo
Foto: Gemini
Slika dole levo: Hotel za pčele u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Kraljevu, dar kompanije Nestle
