Pravilna ishrana konja počinje dobrim poznavanjem njihovog sistema za varenje. Za razliku od mnogih drugih domaćih životinja, konji imaju relativno mali želudac čiji kapacitet čini svega sedam do osam odsto ukupne zapremine digestivnog trakta. Upravo zbog toga nisu prilagođeni uzimanju velikih količina hrane odjednom, već češćim i manjim obrocima tokom dana.
Ova osobina potiče još od njihovih divljih predaka. Konji su vekovima živeli na otvorenim pašnjacima gde je hrana bila stalno dostupna, pa nisu imali potrebu za velikim želucem koji bi služio kao skladište hrane. Umesto toga, najveći deo dana provodili su pasući i postepeno unoseći manje količine hrane.
Posmatranja konja na pašnjaku pokazuju da oni između 50 i 70 odsto vremena tokom dana provode u ishrani. Čak i kada se drže u štalama i imaju stalno dostupnu hranu, konji jedu često, uglavnom jednom na sat tokom dana i na svaka dva do tri sata tokom noći.
Problem nastaje kada životinja dobija hranu u svega nekoliko većih obroka dnevno. Tada konj za kratko vreme pojede veliku količinu hrane, što dovodi do naglog rastezanja želuca, pojačanog rada organa za varenje i ubrzanog metabolizma. Povećavaju se ritam srca, cirkulacija krvi i lučenje pojedinih hormona, dok se istovremeno menjaju procesi varenja u debelom crevu.
Istraživanja su pokazala da konji hranjeni jednom dnevno imaju izraženije fiziološke promene u organizmu nego grla koja istu količinu hrane dobijaju raspoređenu u više obroka. Zbog toga stručnjaci preporučuju češće hranjenje i ravnomernu raspodelu dnevnog obroka.
Kao biljojedi, konji najveći deo svojih potreba mogu da zadovolje kvalitetnom biljnom hranom. Zelena trava, seno i različite vrste žitarica predstavljaju osnovu ishrane. Kombinacijom kabastih i koncentrovanih hraniva organizam dobija potrebne ugljene hidrate, proteine, masti, vitamine i mineralne materije.
Kod konja koji nisu izloženi većim fizičkim naporima, kvalitetna paša ili seno često su dovoljni za održavanje dobrog zdravstvenog stanja. Međutim, radni i sportski konji imaju znatno veće energetske potrebe, pa se njihov obrok dopunjava koncentrovanim hranivima, pre svega zrnevljem žitarica.
Sportski konji predstavljaju posebnu kategoriju jer tokom intenzivnih treninga i takmičenja troše velike količine energije. U takvim slučajevima koriste se visokoenergetska hraniva čije je varenje i iskorišćavanje brže, pa organizam u kraćem vremenu dobija potrebnu energiju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni kod sportskih grla koncentrati ne mogu u potpunosti zameniti seno i druga kabasta hraniva, koja su neophodna za pravilan rad sistema za varenje.
Potrebe za proteinima posebno su izražene kod ždrebadi u rastu, ždrebnih i dojnih kobila, kao i kod sportskih konja. U većini slučajeva one se mogu zadovoljiti pravilnim kombinovanjem kvalitetnog sena i koncentrovanih hraniva. Kada su u pitanju vitamini i minerali, povećane potrebe mogu se nadoknaditi posebnim dodacima ishrani koji se danas široko koriste u savremenom konjarstvu.
Bez obzira na namenu konja, jedno pravilo ostaje nepromenjeno – njihov sistem za varenje prilagođen je čestom uzimanju manjih količina hrane. Zato pravilna raspodela obroka, dovoljno kvalitetnog sena i stalna dostupnost sveže vode predstavljaju osnovu dobrog zdravlja, kondicije i dugovečnosti ovih plemenitih životinja.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay