Nekada je najveći strah voćara stizao sa prolećnim mrazom ili gradonosnim oblacima. Danas se sve češće gleda i u ispucalu zemlju. Nedelje bez ozbiljne kiše, vreli dani i temperature koje prelaze 35, pa i 40 stepeni, menjaju uslove u kojima sazrevaju jabuke, šljive, maline i drugo voće koje se kod nas tradicionalno gaji.
To više nije samo priča o nekoj dalekoj klimatskoj budućnosti. Istraživanja promena klime i rizika za voćarstvo i vinogradarstvo u Srbiji pokazala su da su visoke letnje temperature i deficit vode već značajan problem, a među posebno izloženim područjima nalazi se i sever zemlje. Rast temperatura i promenjen raspored padavina već utiču na poljoprivredu u Srbiji.
Znači li to da će se promeniti i ono što raste u našim voćnjacima?
Vrlo verovatno, ali ne tako što će jabuka jednog jutra nestati, a na njenom mestu osvanuti smokva. Promene će pre ići u pravcu izbora otpornijih vrsta i sorti, drugačijih podloga, boljeg čuvanja vode u zemljištu i sve većeg oslanjanja na navodnjavanje. Istovremeno, vrste kojima više toplote odgovara mogle bi postati zanimljivije i u krajevima u kojima su nekada bile retkost.
Badem bi mogao češće da se viđa
Badem je jedan od zanimljivijih kandidata za topliju budućnost. U poređenju sa mnogim drugim voćkama dobro podnosi sušu, između ostalog zahvaljujući korenovom sistemu koji može da koristi vodu iz dubljih slojeva zemljišta.
Međutim, kod nas ima drugog neprijatelja. Badem rano cveta, pa ga prolećni mraz može zateći baš kada je najosetljiviji. Zbog toga toplija klima sama po sebi nije dovoljna da bi se negde podigao zasad. Važni su položaj, mikroklima, sorta i verovatnoća pojave kasnih mrazeva.
Drugim rečima, badem jeste ljubitelj toplijih i sušnijih uslova, ali ni on nije voćka koju posadimo, zaboravimo i dođemo po rod.
Smokva se već odomaćila, ali zima nije nestala
Smokvu kod nas odavno ne gledamo samo na fotografijama sa Jadrana. Ima je po dvorištima, uz kuće i na zaklonjenim mestima, a sa sve toplijim letima uslovi za njen rast u pojedinim krajevima mogu postati povoljniji.
Ipak, njeno mediteransko poreklo ne treba zaboraviti. Niske temperature i naročito kasni prolećni mrazevi mogu oštetiti mlade izdanke i uticati na rod. Zato ni budući voćnjak nećemo planirati samo prema tome koliko je vruće u julu. Jedna hladna noć u pogrešnom trenutku može biti važnija od deset vrelih letnjih dana.
A možda jednog dana i nar?
Još zanimljiviji je nar. To je vrsta kojoj prijaju duga, topla leta i koja, kada se dobro razvije, veoma dobro podnosi sušu i visoke temperature. Ipak, za kvalitetan rod i njemu je potrebna voda, što pokazuje važnu razliku između preživljavanja suše i ozbiljne proizvodnje voća.
Njegova slaba tačka u našim uslovima je hladnoća. Zato nije realno očekivati da će Srbija uskoro biti prekrivena plantažama nara. Ali u povoljnim mikroklimatskim uslovima, na zaštićenim položajima i uz odgovarajući izbor biljaka, vrste koje smo nekada smatrali gotovo isključivo južnjačkim mogu postajati sve zanimljivije.
Vinova loza zna kako se živi sa manje vode
Vinova loza već vekovima pokazuje koliko dobro može da se prilagodi različitim uslovima. Razvijen koren omogućava joj da koristi vlagu iz dubljih slojeva zemljišta, pa kraće sušne periode može podneti bolje od brojnih voćnih vrsta.
Ali ni ovde više toplote ne znači automatski bolju proizvodnju. Vinogradarski regioni tokom poslednjih decenija prelaze u toplije kategorije, a odgovarajući temperaturni uslovi pomeraju se i ka većim nadmorskim visinama.
To u budućnosti može menjati izbor sorti, položaja vinograda i vreme sazrevanja grožđa. Ono što je nekada bilo idealno mesto za određenu sortu ne mora zauvek ostati takvo.
Tradicionalno voće neće tek tako otići
Šljiva, višnja, kajsija, jabuka i kruška neće nestati iz naših voćnjaka zato što su leta postala toplija. Mnogo je verovatnije da će se menjati način njihovog gajenja.
Problem je što voćka može da preživi sušu, a da proizvođač od toga nema mnogo koristi. Nedostatak vode u pogrešnom trenutku znači sitnije plodove, slabiji kvalitet i manji prinos. Zato pitanje budućnosti nije samo koja voćka može da izdrži 40 stepeni, već koja u takvim uslovima može da donese kvalitetan rod.
Tu će sve važniji biti izbor podloge i sorte, navodnjavanje, očuvanje vlage u zemljištu, organska materija i prilagođavanje položaju na kojem se voćnjak nalazi. Bolje upravljanje vodom, navodnjavanje i očuvanje zemljišta i njegove sposobnosti da primi i zadrži vodu postaće sve značajniji deo proizvodnje.
Malina već oseća kako izgleda toplija budućnost
Možda se promene najlakše vide na voću koje voli drugačije uslove. Malina je posebno osetljiva na kombinaciju velike vrućine i nedostatka vode.
Temperature koje prelaze 40 stepeni, velika evaporacija i nedostatak vode mogu dovesti do bržeg sazrevanja, lakših plodova, pada kvaliteta i nižih prinosa maline.
To možda najbolje pokazuje kako će izgledati promena voćarstva. Neće svuda prestati da raste ono što smo navikli da gajimo, ali će za isti kilogram kvalitetnog voća biti potrebno više znanja i bolje prilagođavanje uslovima.
Budućnost možda već raste u nečijem dvorištu
Moguće je da će za nekoliko decenija badem ili smokva u vojvođanskom voćnjaku biti mnogo manje neobičan prizor nego danas. Moguće je i da će se pojedine voćne vrste seliti na više položaje, dok će se za druge birati sorte koje kasnije cvetaju ili bolje podnose vrućinu i nedostatak vode.
Ipak, voćnjak budućnosti verovatno neće biti egzotičan vrt u kojem ćemo jabuke zameniti narom. Mnogo je realnije da će u njemu zajedno rasti stare vrste i neke nove, ali uz drugačiji odnos prema vodi i zemljištu.
Jer ako leta nastave da budu toplija i sušnija, pitanje više neće biti samo šta želimo da posadimo.
Biće važno i šta na toj zemlji, sa vodom koju imamo i klimom koja se menja, možemo uspešno da odgajimo.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: pixabay