Višnja Šumadinka je jedna od najcenjenijih domaćih sorti višnje u Srbiji, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Autori ove sorte su prof. dr Asen Stančević i dr Petar Mišić, a priznata je 1984. godine. Nastala je ukrštanjem sorti Kereška i Hajmanova konzervna. Iako je po svojim kvalitetima jedna od najboljih stonih višanja, ostala je u senci Oblačinske, a za to postoji nekoliko razloga.
Karakteristike ploda
– Plod je krupan do veoma krupan (prosečne mase oko 6 do 7 grama), što je svrstava u krupnije višnje. Oblika je srcasto-pljosnatog. Sve preko 18mm je prva klasa, ovo je premijum. Najveći problem Šumadinke je rezidba, koja nije problem kada se poznaje i obavezno mora da je prati prihrana da bi izgurala ovu krupnoću i slast koji se traži. – objasnio je za Bolje polje Stanko Simović iz Agronom SoS, savetodavne službe.
Pokožica je tanka, sjajna i atraktivne, zatvoreno-crvene (rubin) boje. Meso ploda je tamnocrveno, polučvrsto, sočno i kiselkastog, ali veoma prijatnog ukusa sa izraženom aromom. Sok je intenzivno crvene boje. Koštica je srednje veličine i lako se odvaja od mesa, što je odlična osobina za preradu.
Osobine stabla i uzgoj
– Stablo je umereno bujno do bujno, sa širokom, okruglastom krunom i oborenim granama. Šumadinka zahteva stručnu i redovnu rezidbu. Mora se raditi oštra rezidba jer rađa na dugim vitim jednogodišnjim grančicama, prirast ima u gornjoj trećini. Zahteva više znanja i angažovanja u samom voćnjaku – rekao je Simović.
S druge strane, Oblačinska višnja se često sadi u gustoj sadnji, podnosi i lošiju agrotehniku, a i dalje donosi solidan prinos, što je prosečnom domaćem proizvođaču jednostavnije i jeftinije.
Cvetanje i rodnost: Cveta srednje pozno. Samooplodna je sorta i veoma rano stupa u rod. Rađa redovno i obilno om na jednogodišnjim grančicama. ., zapravo namena višnje Šumadinke je da bude uvrštena kao kasna sorta trešnje i produži tržište do višnje
Vreme sazrevanja: Sazreva srednje pozno, obično krajem juna ili u prvoj polovini jula (u zavisnosti od agroekoloških uslova i godine).
Otpornost i osetljivost
Pokazuje dobru otpornost na niske zimske temperature i prolećne mrazeve.
Umereno je otporna na najčešće bolesti višanja, ali kao i većina sorti, zahteva standardnu zaštitu od monilije (sušenja cvetova i grančica) i pegavosti lišća (Blumeriella jaapii).
Upotreba i privredni značaj
Šumadinka se smatra sortom vrhunskog kvaliteta. Zbog svoje krupnoće i prijatnog ukusa, jedna je od retkih višanja koja se u velikoj meri konzumira u svežem stanju (kao stona voćka). Pored toga, izuzetno je cenjena u industrijskoj preradi – idealna je za proizvodnju visokokvalitetnih sokova, džemova, slatka, kompota, kao i za zamrzavanje. Zbog odličnih organoleptičkih osobina i redovnog prinosa, veoma je čest izbor kako u amaterskim voćnjacima, tako i u intenzivnim komercijalnim zasadima širom Srbije.
Iako je Šumadinka po svim pomološkim osobinama (krupnoća, ukus, kvalitet ploda) u samom vrhu, u Srbiji i dalje apsolutno dominira Oblačinska višnja (koja pokriva preko 80% svih zasada). Šumadinka je, uprkos svom kvalitetu, ostala u senci i nedovoljno iskorišćena na masovnom, industrijskom nivou iz nekoliko ključnih razloga:
Navike i zahtevi prerađivačke industrije
Domaća i strana industrija (hladnjače, proizvođači sokova i koncentrata) decenijama su tehnološki prilagođene Oblačinskoj višnji. Oblačinska ima veći procenat suve materije, manji udeo vode i specifičan balans kiselina koji je idealan za industrijski koncentrat. Industrija često ne želi da plaća višu cenu za krupniji plod Šumadinke ako im je krajnji cilj samo ceđenje soka ili pulpe, gde krupnoća ne igra ulogu.
Problem mehanizovane berbe (Habitus stabla)
Šumadinka ima specifičan habitus – njene grane imaju tendenciju da se povijaju ka zemlji (blago „žalosna“ forma).
Zbog ovakve krune, mašinska berba tretresima je znatno teža nego kod Oblačinske, koja raste uspravnije i kompaktnije.
Pošto je radna snaga za ručnu berbu u Srbiji sve skuplja i teže se nalazi, veliki investitori radije biraju sorte koje se lakše i čistije beru kombajnima.
Osetljivost ploda na transport i manipulaciju
Plod Šumadinke je krupan, sočan i ima relativno tanku pokožicu.
Kada se bere u punoj zrelosti, podložniji je gnječenju i „curenju“ tokom transporta u gajbama na duže relacije.
Oblačinska višnja je sitnija, čvršća i može mnogo bolje da podnese grublju manipulaciju i transport u rinfuzu (u većim boks-paletama sa vodom ili bez nje).
Slab marketing i nerazvijeno tržište stone višnje
U zapadnoj Evropi krupne višnje se prodaju na pijacama i marketima u malim pakovanjima kao stono voće (za jelo u svežem stanju) i dostižu visoku cenu. U Srbiji kultura konzumiranja sveže višnje „iz ruke“ nije dovoljno razvijena – višnja se kod nas i dalje posmatra isključivo kao industrijska sirovina. Zbog nedostatka organizovanog otkupa baš za stonu upotrebu, potencijal Šumadinke ostaje neiskorišćen.
Gde je onda njena šansa?
Šumadinka je idealna za podizanje manjih, intenzivnih zasada sa sistemima protivgradnih mreža, gde bi se išlo na ručnu berbu sa peteljkom za svežu potrošnju (izvoz na tržišta koja to cene) ili za premijum proizvode (slatko, kandirano voće, specijalne rakije i likeri), gde njena veličina i aroma dolaze do punog izražaja.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Stanko Simović i Radenko Šutuljić