U cilju povećanja kvaliteta grožđa, a kasnije i kvaliteta vina, u savremenom vinogradarstvu, primenjuje se defolijacija kao jedna od mera zelene rezidbe.
Defolijacija se obavlja 20-30 dana pre berbe grožđa.
U zoni lastara gde se razvijaju grozdovi, uklanjaju se listovi koji zasenjuju grozd, i sa time se poboljšava osvetljenje i aeracija grozdova, što doprinosi boljem sazrevanju grozdova, boljoj obojenosti pokožice i manjem razvoju sive truleži na grožđu.
Cilj defolijacije je ubrzano sazrevanje grožđa, poboljšanje kvaliteta i smanjuju se gubici od truljenja grožđa.
Različite sorte ispoljavaju različite reakcije na defolijaciju. Sorta Muskat hamburg jako pozitivno reaguje na defolijaciju koja se odvija postepeno, jer u početku razvoja grozdova se uklanjaju listovi koji zasenjuju grozdove, jer se u senci razvijaju rehuljavi grozdovi, koji kasnije slabo sazrevaju.
Sa druge strane grozdovi sorte Kardinal dobijaju bolju obojenost u slabo zaseni nego na direktnoj svetlosti.
Proređivanje grozdova i bobica
Obavlja se nakon cvetanja i na osnovu zametanja bobica i razvoja grozdova obavi pravilnije proređivanje. Proređjivanje se vrši tako sto se uklanja 1/4 vršnog dela grozda. Na slabijim lastarima se ostavlja po 1 grozd, a na ostalim po 2 – 3 grozda.
U zemljama Evropske Unije proređivanje se izvodi u fenofazi sazrevanje grožđa 20 do 30 dana pre berbe, naime na čokotu se ostavlja onoliko grozdova koji će osigurati određenu visinu prinosa.
Tekst i foto: Stefan Bondžić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, Aleksandrovac