Uviralo, pisalo je crnim slovima na žutoj podlozi. Bio je to prvi ikakav znak na izlokanom makadamskom putu što je vodio od malog mesta Resavice, uz reku Resavicu u dubinu Kučajskih planina. Ispod znaka u vidu strelice, drugi manji. Upozorenje da je zabranjeno bacanje smeća.
A kada utihne slavuja poj, što u ovoj šumi ne manjka, dopre visoko gore do puta jak šum vode. To cela jedna reka nestaje u pećini. Gubi se neznano kud. Ostaje do danas nerazjašnjeno kuda nastavlja svoj podzemni tok.
Ponire reka Nekudovo. A do dole, do mesta gde nestaje, može se samo polako, pažljivo i okolnim stazama. Pravo je toliko strmo, da bi se bez sumnje namernik u jednom trenutku u najboljem slučaju našao u vodi. U goroj varijanti stigao bi do mesta gde ispod stena uvire Nekudovo. A u obe varijante to bi dobro bolelo.
Zagledan u vodu koja peni prelivajući se preko stena i kamenja pre nego što zanavek nestane, setih se reči poznanika iz jednog planinarskog društva koji mi je, dok smo se lomatali po Homoljskim planinama rekao da je Homolje za Kučaj ravna Vojvodina. Ko se upusti u avanturu ovim delom Srbije shvatiće koliko je njegovo poređenje tačno. Ali i koliko je ovaj kraj sa netaknutom prirodom lep.
Sedam kilometara potrebno je da se prevali ovim putem od mestašca Resavica do prvog raskršća. Na tabli piše da je Barbušina levo, a Nekudovo desno. Put desno vodi uz suvo korito Nekudove, pa posle tri kilometra eto one table sa natpisom Uviralo.
Od Uvirala dalje put je istog kvaliteta. Zemljan i prašnjav. I tako uz reku punu potočne pastrmke, do nekoliko kilometara udaljene table na kojoj piše Prskalo. Desno, preko potoka, utopljen u zelenilo krije se vodopad Prskalo. Potpuno drugačiji od svih viđenih. Kao da ga je čovek rukom vajao. Podseća nekako na slona kome iz podignute surle teče voda. I to sa visine od petnaestak metara. Stručnjaci kažu da je to neobična pojava za ovaj kraj, da je zapravo voda padajući niz stenu nagomilavala krečnjak, pa je nastao taj neobičan ispust.
Na stenu se nahvatala mahovina, a dole gde voda pada, stvorene su kadice koje se zelene od algi. Prizor kakav se retko viđa. Po tome je Prskalo i jedinstven vodopad u Srbiji.
Tekst i foto: Ognjan Radulović