Tušt je jedna od onih biljaka preko kojih često prelazimo ne obraćajući pažnju. Raste uz staze, između redova povrća, na njivama, u vinogradima, voćnjacima, dvorištima, pa čak i iz pukotina između betonskih ploča. Baštovani ga najčešće doživljavaju kao dosadan korov koji se uporno vraća, ali iza neugledne biljke sa mesnatim listovima krije se mnogo zanimljivija priča. Tušt je jestiv, vekovima se koristio kao hrana, prisutan je u tradicionalnoj medicini različitih naroda, a poslednjih decenija ponovo privlači pažnju zbog svog neobičnog nutritivnog sastava.
Biljka poznata hiljadama godina
Obični tušt, latinskog naziva Portulaca oleracea, pripada porodici Portulacaceae. Smatra se jednom od veoma starih jestivih biljaka koje su ljudi koristili mnogo pre savremene poljoprivrede. Arheobotanički nalazi pokazuju da je bio poznat u drevnim civilizacijama, a kroz istoriju se koristio na području Mediterana, Bliskog istoka i Azije. Pominje se i u starim zapisima o lekovitim biljkama. Grčki i rimski autori opisivali su biljku koja odgovara današnjem tuštu, dok je u tradicionalnim kuhinjama mnogih zemalja opstao do danas. Zanimljivo je da ono što se kod nas uglavnom smatra korovom u pojedinim delovima sveta završava na pijacama i u restoranima kao sasvim uobičajeno povrće. Njegovo poreklo nije potpuno razjašnjeno. Kao moguća područja porekla navode se delovi Evrope, severne Afrike i Azije, ali se tušt zahvaljujući izuzetnoj sposobnosti prilagođavanja odavno proširio skoro širom sveta.
Prepoznaćete ga po mesnatim listovima i stabljici koja puzi po zemlji
Tušt je jednogodišnja zeljasta biljka koja uglavnom raste nisko i širi se po površini zemlje. Stabljike su mesnate, glatke i često crvenkaste, dok su listovi mali, debeli i sočni. Upravo zbog takvih listova biljka može da čuva vodu i podnese uslove u kojima mnoge druge biljke počinju da venu. Cvetovi su sitni i žuti, a nakon cvetanja stvaraju se čaure sa veoma sitnim semenom. Jedna biljka može da proizvede veliki broj semenki, što objašnjava zašto se tušt tako lako širi i zbog čega baštovani ponekad imaju utisak da ga se nikada neće rešiti. Seme može dugo da opstane u zemljištu i da proklija kada se stvore povoljni uslovi. Obrada zemljišta zato često iznese seme bliže površini i omogući mu da ponovo nikne.
Vrućina mu ne smeta
Tokom vrelih letnjih dana mnoge biljke pate zbog visokih temperatura i nedostatka vode, a tušt upravo tada može veoma dobro da napreduje. Voli toplotu i sunce, a dobro podnosi i sušu. Najčešće ga nalazimo na obrađenom, rastresitom i toplom zemljištu. Raste u povrtnjacima, baštama, vinogradima, voćnjacima, na njivama, kraj puteva i ograda, na zapuštenim površinama i u gradskim sredinama. Posebno mu odgovaraju mesta na kojima nema guste vegetacije koja bi ga zasenila. Pošto se širi nisko uz zemlju, može brzo da zauzme slobodan prostor između gajenih biljaka. Za poljoprivrednike to nije uvek dobra vest, pošto kao i svaki korov konkuriše usevima za prostor, vodu i hranljive materije, naročito dok su gajene biljke mlade.
Korov koji se teško predaje
Tušt ima još jednu osobinu koja nervira svakoga ko pokušava da ga ukloni iz bašte. Iščupana biljka ne mora odmah da ugine. Mesnate stabljike i listovi sadrže dovoljno vode da biljka određeno vreme opstane, a delovi koji ostanu u kontaktu sa vlažnim zemljištem mogu nastaviti život. Zbog toga nije dobro samo počupati tušt i ostaviti ga između redova, naročito kada biljka već ima razvijeno seme. Najsigurnije je uklanjati ga dok je mlad, pre nego što formira seme. Redovno okopavanje i sprečavanje osipanja semena tokom više sezona mogu značajno smanjiti njegovu brojnost. Malčiranje takođe otežava nicanje jer tuštu za dobar razvoj odgovaraju svetlost i otvorena površina zemljišta.
Ono što čupamo zapravo može da se jede
Najveće iznenađenje za ljude koji tušt poznaju samo kao korov jeste činjenica da je biljka jestiva. Mladi listovi i nežne stabljike imaju blago kiselkast, pomalo slankast i osvežavajući ukus, a mogu biti hrskavi zbog visokog sadržaja vode. U pojedinim mediteranskim i bliskoistočnim kuhinjama tušt se koristi u salatama, jelima sa jogurtom, čorbama, varivima i jelima od povrća. Može da se jede svež, kratko obaren ili termički obrađen. Mladi delovi biljke obično su prijatniji za jelo od starijih, čvršćih stabljika. Tušt koji će se koristiti za ishranu, međutim, ne treba brati bilo gde. Biljke pored prometnih puteva, na površinama tretiranim pesticidima ili herbicidima, na mestima gde postoji mogućnost zagađenja ili tamo gde se ne zna čime je zemljište tretirano nisu dobar izbor za jelo.
Neobično bogat sastav za jednu korovsku biljku
Tušt je zanimljiv nutricionistima prvenstveno zbog toga što među lisnatim biljkama sadrži značajne količine alfa-linolenske kiseline, odnosno ALA, biljne omega-3 masne kiseline. Sadrži i vitamine i mineralne materije, među kojima se izdvajaju vitamin C, provitamin A odnosno karotenoidi, vitamin E, magnezijum, kalijum, kalcijum i gvožđe. U biljci se nalaze i različita antioksidativna jedinjenja. Veliki deo sveže biljke čini voda, pa tušt nije energetski bogata namirnica. Upravo spoj vode, minerala, vitamina i biljnih jedinjenja učinio ga je zanimljivim i savremenim istraživačima. To ne znači da tušt treba predstavljati kao čudotvorni lek. Nutritivno vredna biljka i dokazano sredstvo za lečenje bolesti nisu isto.
Da li je tušt lekovit?
U narodnoj medicini tušt ima dugu istoriju. Različite kulture koristile su ga kod brojnih tegoba, između ostalog zbog tradicionalno pripisivanog protivupalnog i umirujućeg delovanja. Savremena istraživanja proučavaju njegova antioksidativna i protivupalna svojstva, kao i mogući uticaj pojedinih sastojaka na metabolizam glukoze i masnoća. Rezultati pojedinih istraživanja jesu zanimljivi, ali nisu dovoljan razlog da se tušt koristi kao zamena za terapiju koju je propisao lekar. Najpreciznije je zato reći da je reč o jestivoj i nutritivno interesantnoj biljci koja ima dugu tradiciju primene u narodnoj medicini, dok se njena potencijalna lekovita svojstva i dalje naučno istražuju.
Od salate do variva
Najjednostavniji način upotrebe mladog tušta jeste u salati. Biljku treba veoma dobro oprati jer raste neposredno uz zemlju i između mesnatih listova i stabljika lako ostaju zemlja i pesak. Mladi listovi i vrhovi mogu da se pomešaju sa paradajzom, krastavcem, lukom i drugim povrćem. Dobro se slažu sa jogurtom ili kiselim mlečnim proizvodima, belim lukom i maslinovim uljem. Može se kratko obariti i pripremati slično drugom lisnatom povrću. Dodaje se čorbama i varivima, može da se dinsta sa lukom, a u nekim kuhinjama se kiseli i čuva za kasniju upotrebu. Duža termička obrada menja njegovu hrskavu strukturu, pa je za pojedina jela dovoljno samo kratko kuvanje ili dinstanje.
Ipak nije za svakoga u velikim količinama
Činjenica da je biljka prirodna i jestiva ne znači da je neograničena količina dobra za svakoga. Tušt sadrži oksalate, jedinjenja koja se nalaze i u brojnim drugim biljkama, poput spanaća. Osobe koje imaju sklonost ka određenim vrstama kamena u bubregu ili kojima je lekar preporučio ishranu sa manje oksalata trebalo bi da budu oprezne i da se posavetuju sa lekarom pre nego što tušt uvedu u ishranu u većim količinama. Važno je i pravilno prepoznavanje biljke. Divlje biljke ne treba koristiti za jelo ukoliko osoba nije sigurna šta je ubrala.
U bašti neprijatelj, na tanjiru povrće
Priča o tuštu lepo pokazuje koliko granica između korova i korisne biljke može biti tanka. U njivi ili povrtnjaku u kojem ugrožava gajenu kulturu, on jeste korov i poljoprivrednik ima dobar razlog da ga suzbija. Nekoliko metara dalje, u kontrolisanim uslovima, ista biljka može biti jestivo povrće. U nekim zemljama postoje čak i gajene forme tušta namenjene ishrani. One mogu imati krupnije listove i uspravniji rast od samoniklog tušta koji poznajemo iz naših bašta. Njegova sposobnost da uspeva tokom toplih i sušnih perioda dodatno privlači pažnju u vreme kada poljoprivreda sve češće mora da se prilagođava visokim temperaturama i nedostatku vode. Sledeći put kada se između paradajza, paprike ili luka pojavi poznata crvenkasta stabljika sa sitnim mesnatim listovima, vredi znati šta se zapravo nalazi pred nama. Za usev može biti neželjeni konkurent, ali tušt je istovremeno biljka koju ljudi poznaju i koriste hiljadama godina. Jedan od najobičnijih letnjih korova tako ima neobično bogatu istoriju, od njive i bašte, preko stare narodne medicine, sve do savremene kuhinje.
Foto i teks: Ljiljana Natošević