Kada se spoje bogato nasleđe dugo gotovo osam decenija i najsavremenije svetske tehnologije, nastaje mesto na kojem se obrazuju lideri modernog agrara. Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ponosno baštini tradiciju nekadašnjeg Pokrajinskog zavoda osnovanog još davne 1947. godine. Danas, ovaj departman predstavlja vodeću naučnoistraživačku i obrazovnu instituciju u regionu, prepoznatljivu po stvaranju sopstvenih sorti voća i vinove loze, nagrađivanim vinima, ali pre svega – po praktičnom znanju koje prenosi generacijama studenata.
Navešćemo neke od istraživačkih ciklusa u kojima su istraživači i profesori sa Departmana ostvarili značajne naučne rezultate i pretočili ih u praktična znanja:
„Postharvest“ – Kako smo sačuvali svežinu plodova nakon berbe
Veliku pažnju već dugi niz godina posvećuju postharvest istraživanjima – postavljanju i praćenju ogleda na plodovima voća nakon berbe. Značajni naučni i praktični rezultati ostvareni su u oblasti čuvanja i tretmana nakon berbe jabuke, kajsije, trešnje i šljive.
U laboratoriji, Maja i Slaviša su pažljivo i sinhronizovano merili sadržaj etilena, kiseonika (O_2) i ugljen-dioksida (CO_2) sintetisanih u metaboličkim procesima u plodovima jabuka nakon berbe. Ovi procesi su se odvijali različitom dinamikom i intenzitetom u zavisnosti od sorte i uslova čuvanja.
Nakon terenskog dela i same berbe, usledile su detaljne analize fizičko-hemijskih i organoleptičkih svojstava ubranih plodova u našoj pomološkoj laboratoriji. Rezultati tih istraživanja iznova su potvrdili da njihovi tretmani daju odlične rezultate u pogledu očuvanja upotrebne vrednosti plodova voća – kako u teoriji, tako i u praksi i na trpezi!
Naučni odgovori na izazove u proizvodnji trešnje i višnje
U periodu sazrevanja trešanja, proizvođače često brinu padavine i pojava pucanja plodova. Budući da pucanje zavisi od velikog broja faktora – poput krupnoće ploda, stadijuma zrelosti, čvrstine mezokarpa, elastičnosti pokožice, sadržaja rastvorljive suve materije (RSM), ali i same genetike sorte – njihovi studenti su se aktivno uključili u rešavanje ovog problema.
Jovan i Dejan ispitivali su osetljivost sorti trešnje Vera i Grace Star na pucanje u kontrolisanim, laboratorijskim uslovima, kao i efikasnost različitih tretmana za smanjenje ove pojave, što je pretočeno u temu njihovog diplomskog rada.
Takođe, u susret berbi oblačinske višnje, svakodnevno se prate parametri zrelosti i merili sadržaj rastvorljive suve materije (RSM). Na Oglednom polju Gladnoš, zabeležili su da je prosečan sadržaj RSM u plodovima višnje iznosio optimalnih 15°Brix, pružajući proizvođačima precizne smernice za idealan trenutak berbe.
Zašto je ovaj departman toliko dobar?
Tradicija i inovativnost: Učenje od stručnjaka na departmanu koji je stvorio desetine priznatih sorti i klonova voća i vinove loze. Kajsije NS4, NS6, novosadska rodna i kasnocvetna, orah rasna, kasni rodni, vinova loza petra, sila, morava i probus samo su neke od sorti stvorenih na Departmanu raširenih i poznatih širom Srbije i regiona.
Praktično iskustvo od prvog dana: Njihovi studenti ne sede samo u amfiteatrima – oni su na oglednim poljima, u laboratorijama i direktno sarađuju sa privredom.
Rešavanje realnih problema: Kroz diplomske i master radove rade na konkretnim izazovima sa kojima se voćari i vinogradari svakodnevno suočavaju na terenu.
Oni su deo tima koji kreira budućnost domaće poljoprivrede i tradiciju pretvaraju u vrhunsku nauku.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Departman za voćarstvo i vinogradarstvo/instagram