Sveti Ilija Gromovnik zauzima posebno, gotovo mitološko mesto u tradiciji i srcu našeg naroda. U narodnom verovanju, on nije samo svetac – on je nepokolebljivi čuvar pravde, gospodar oblaka, gromova i oluja, i svetac prema kome se uvek gajilo najdublje poštovanje, pomešano sa strahopoštovanjem.
Priča o Iliji počinje u 9. veku pre nove ere, u Tisu (Galaadskom), u doba kada je Izrailjem vladao car Ahav. Pod uticajem svoje žene Jezavelje, Ahav je skrenuo s puta svojih predaka i primorao narod da se klanja lažnom bogu Valu.
Niti je narod imao snage da se odupre, niti su vladari imali sluha za istinu. Tada se pojavio Ilija – čovek pustinje, odeven u kamilju dlaku, neustrašivog duha i sa rečju koja je sekla poput mača.
Priča kaže da je Ilija izašao pred cara i izgovorio strašno proročanstvo: zbog bezakonja i otpada od istine, na zemlju neće pasti ni kap rose ni kiše dok on to ne zatraži.
Nastala je trogodišnja suša. Zemlja je ispucala, reke su presušile, a glad je zavladala carstvom. Ilija se za to vreme skrivao kraj potoka Horata, gde su mu gavranovi po Božjoj volji svakog jutra i večeri donosili hleb i meso.
Kada je došlo vreme, Ilija je pozvao sve Valove žrečeve na goru Karpil da pokaže ko je pravi Bog. Pripremili su žrtvenike: žrečevi su se danima molili Valu, vikali i sekli se noževima, ali ognja nije bilo. Tada je Ilija podigao svoj žrtvenik, natopio ga vodom do vrha i izgovorio kratku molitvu. Sa neba je spao oganj, proždrao žrtvu, drva, kamenje, pa čak i vodu u kanalu okolo.
Narod je pao na kolena, a ubrzo nakon toga, nebo se smračilo i pala je spasonosna kiša.
Zbog svoje nepokolebljive vere i čistote, Sveti Ilija nije umro uobičajenom smrću. Prema predanju, on je živ vaznesen na nebo u ognjenim kolima koja su vukli ognjeni konji.
Kakav je to svetac?
Sveti Ilija je u hrišćanstvu zapamćen kao jedan od najvećih proroka – beskompromisan, pravedan, ali i izuzetno strog.
Nepokolebljiv i strastven: Za razliku od svetaca koji se prikazuju kao blagovesti i tihi, Ilija je svetac plamena i groma. Njegova vera bila je vatra koja je spaljivala nepravdu i laž.
Živi svetac: U hrišćanskoj tradiciji veruje se da je Ilija i dalje živ i da će se ponovo vratiti pred kraj vremena.
Gospodar nebeskih sila: U očima naroda, on je taj koji zapoveda kišom, gromom i vedrinom.
Zašto je Sveti Ilija toliko cenjen u našem narodu?
Kada su naši preci primili hrišćanstvo, osobine starog slovenskog boga gromovnika – Peruna – prirodno su se prenele na Svetog Iliju. Zato je u narodnoj svesti on dobio nadimak Gromovnik.
Narodno verovanje:
Kada na Ilindan (2. avgusta) grmi, narod kaže da to Sveti Ilija jezdi nebom u svojim ognjenim kolima i lovi đavole. Kad se nebo zapali od munja, to seva njegov bič.
Zaštitnik polja i letine
Ilindan pada u samom špicu leta, u vreme žetve i najtežih poljskih radova. Narod veruje da Ilija odlučuje hoće li oluja i grad uništiti trud čitave godine ili će mirna kiša natopiti žednu zemlju. Iz straha da ne uvrede sveca, na njegov dan se nikada ne radi u polju.
Simbol neustrašive pravde
Narod uvek voli zaštitnika koji se ne plaši moćnika. Ilija je bio čovek koji je smeo da izađe pred cara i kaže mu istinu u lice. Zbog toga ga je običan narod doživljavao kao svog zaštitnika od nepravde i vlastodržaca.
Prekretnica leta
U narodnom kalendaru, Ilindan je važna granica. Poznata je narodna izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije” (ili „sve hladnije”). Veruje se da se posle ovog dana leto polako gasi, noći postaju svežije, a od Ilindana se više ne kupa u rekama jer „Sveti Ilija baci ledeni kamen u vodu”.
Foto:Gemini