Avgust je mesec pune vegetacije, sazrevanja i berbe, ali za poljoprivrednike i vlasnike bašta to nikako nije vreme kada mogu da odahnu. Iz povrtnjaka se svakodnevno iznose paradajz, paprika, krastavci i drugo povrće, voćke su pune plodova, grožđe počinje da nakuplja šećer, a ratarski usevi ulaze u završne faze razvoja. Istovremeno je aktivan i veliki broj štetočina, od kojih se neke upravo tokom toplih i suvih avgustovskih dana veoma brzo razmnožavaju. Biljke koje već trpe toplotni i vodni stres teže podnose napad, dok visoke temperature posebno pogoduju pojedinim vrstama grinja i insekata. Zaštita biljaka u ovom periodu ne svodi se samo na tretiranje. Mnogo je važnije redovno pregledanje useva i zasada, pošto se problem primećen na vreme često može držati pod kontrolom pre nego što napravi ozbiljnu štetu. Posebno treba pregledati naličje listova, mlade izdanke, stabljike i plodove, a na njivama nije dovoljno pogledati usev sa puta. Potrebno je ući u parcelu i pregledati biljke na više mesta.
POVRTNJAK JE U AVGUSTU PUNA TRPEZA
Paradajz, paprika, krastavac, plavi patlidžan, boranija, kupusnjače i drugo povrće tokom avgusta nude obilje hrane ne samo ljudima već i čitavom nizu štetočina. Među onima na koje posebno treba obratiti pažnju nalaze se stenice, paradajzov moljac, bela mušica, tripsi, lisne vaši, grinje i različite vrste gusenica. Smrdibube su poslednjih godina postale dobro poznate i profesionalnim proizvođačima i vlasnicima malih bašta. Posebnu pažnju zaslužuje invazivna braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys), izraziti polifag koji se hrani na velikom broju biljnih vrsta. Štetu prave larve i odrasle jedinke sisanjem biljnih sokova, a posledice na plodovima mogu biti promene boje, deformacije i oštećenja tkiva. U maloj bašti korisno je redovno pregledati biljke i ručno uklanjati pronađena jajna legla i jedinke pre nego što njihova brojnost poraste. Naročitu pažnju treba posvetiti naličju listova, gde se jajna legla najlakše mogu prevideti.
Paradajz ima još jednog ozbiljnog neprijatelja, paradajzovog moljca (Tuta absoluta). Njegove larve prave karakteristične mine u listovima, a mogu da napadaju stabljike i plodove. Kada larva dospe u biljno tkivo, suzbijanje postaje mnogo teže, zbog čega je praćenje pojave odraslih jedinki i prvih simptoma izuzetno važno. U plasteničkoj proizvodnji koriste se feromonske klopke za praćenje leta odraslih jedinki, dok napadnute listove i druge biljne delove treba uklanjati iz proizvodnje. Ostavljanje napadnutih biljnih ostataka pored plastenika omogućava štetočini da nastavi razvoj i ponovo ugrozi biljke.
Na paradajzu, paprici, krastavcu i drugom povrću mogu se pojaviti i bele mušice. One se uglavnom kriju na naličju lista, pa ih je lako prevideti sve dok brojnost ozbiljno ne poraste. Hrane se biljnim sokovima, iscrpljuju biljku i izlučuju mednu rosu na kojoj se mogu razviti gljive čađavice. Žute lepljive ploče mogu pomoći u praćenju njihovog prisustva, posebno u zaštićenom prostoru. Tripsi su još sitniji i često ih vlasnik bašte primeti tek kada se na biljkama pojave srebrnaste promene, sitna oštećenja i deformacije. Mogu napadati papriku, luk i brojne druge povrtarske i ukrasne biljke, a pojedine vrste mogu prenositi i biljne viruse.
VRUĆINA POGODUJE GRINJAMA
Dugotrajno toplo i suvo vreme posebno pogoduje razvoju grinja. Obična paučinasta grinja (Tetranychus urticae) može napadati veliki broj biljnih vrsta, a njeno prisustvo se u početku lako previdi. Prvi znaci često su veoma sitne svetle tačke na listovima. Kako napad napreduje, listovi dobijaju bronzastu boju, suše se, a kod jakog napada pojavljuje se fina paučina. Kada biljka već bude prekrivena paučinom, problem je znatno ozbiljniji nego u trenutku pojave prvih jedinki. Tokom avgustovskih vrućina potrebno je redovno pregledati naličje listova, i to ne samo na povrću, pošto grinje mogu predstavljati problem i u voćnjacima, na ukrasnim biljkama i pojedinim ratarskim usevima.
Lisne vaši takođe nisu isključivo prolećna pojava. Kolonije se mogu zadržavati na mladim biljnim delovima, gde sisanjem sokova izazivaju deformacije i slabljenje biljaka. One izlučuju mednu rosu, a pojedine vrste mogu biti prenosioci biljnih virusa. Pri njihovoj pojavi ne treba zaboraviti prirodne neprijatelje. Bubamare, larve bubamara, zlatooke i drugi korisni insekti mogu uništiti veliki broj lisnih vaši, pa neselektivno tretiranje čitave bašte može napraviti više štete nego koristi.
GUSENICE MOGU BRZO DA OBRSTE BILJKU
Kupus, karfiol, brokoli i ostale kupusnjače u avgustu treba redovno pregledati zbog gusenica kupusara i drugih leptira. Leptiri koji lete iznad biljaka sami ne prave štetu na listovima, ali njihova pojava znači da treba potražiti položena jaja. U malim povrtnjacima pregled biljaka i mehaničko uklanjanje jaja i mladih gusenica može biti veoma efikasno. Mnogo je lakše ukloniti nekoliko jajnih legala nego čekati da se desetine gusenica razmile po biljkama. Zaštitne mreže predstavljaju dobru fizičku prepreku, naročito u manjim zasadima, pošto sprečavaju leptire da dođu do biljaka i polože jaja.
Posle kiše ili obilnijeg zalivanja ponovo se pojavljuju i puževi. Tokom velikih vrućina i suše može izgledati da ih nema, mada oni dan provode skriveni na vlažnim i zaklonjenim mestima, a hrane se uglavnom noću. Gusta trava, daske, kamenje, gomile biljnih ostataka i druga vlažna skrovišta pružaju im idealno mesto za boravak. Redovno uklanjanje korova i nepotrebnih biljnih ostataka zato nije samo pitanje urednosti već i jedna od mera kojima se smanjuje broj pogodnih skrovišta za štetočine.
VOĆE SAZREVA, A ŠTETOČINE NE ODUSTAJU
Avgustovski voćnjak na prvi pogled može delovati kao da je najteži deo zaštite završen. Jabuke, kruške, šljive, breskve i drugo voće koje sazreva ipak su i dalje izloženi napadu različitih štetočina. Jedna od najznačajnijih štetočina jabuke je jabukin smotavac (Cydia pomonella). Larva prodire u plod i hrani se u njegovoj unutrašnjosti, zbog čega plod gubi tržišnu vrednost, a može i prerano da opadne. Opale plodove ne treba nedeljama ostavljati ispod stabala. Njihovo redovno sakupljanje predstavlja jednostavnu higijensku meru koja pomaže da se smanji mogućnost daljeg održavanja štetočina i uzročnika bolesti u voćnjaku.
Slična pažnja potrebna je kod šljive, gde štetu pravi šljivin smotavac (Grapholita funebrana). Larve oštećuju plodove, koji mogu prerano da opadnu. Posebno kod kasnijih sorti pregled ne treba prekidati samo zato što je leto pri kraju. Opali plodovi često su najbolji pokazatelj da se nešto događa na stablu, pa ih treba pregledati, a ne samo pokupiti i baciti.
Na breskvi i nektarini treba pratiti oštećenja mladara i plodova koja mogu biti povezana sa smotavcima. Kod kruške, jabuke i drugih voćnih vrsta treba obratiti pažnju i na stenice, grinje i druge štetočine koje mogu ostati aktivne sve do približavanja berbe.
SMRDIBUBE NISU SAMO PROBLEM POVRTNJAKA
Braon mramorasta stenica nije vezana samo za povrće. Može se hraniti na velikom broju voćnih vrsta i na vinovoj lozi. Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja prati njeno prisustvo u različitim regionima Srbije upravo zbog velikog broja domaćina i potencijala da napravi ekonomsku štetu. Ubodi na plodovima mogu izazvati promene u tkivu, deformacije i smanjenje kvaliteta.
Avgust je posebno osetljiv period u vinogradu. Kako grožđe nakuplja šećer, postaje sve privlačnije osama, stršljenima i pticama. Ose najlakše dolaze do sadržaja već napuklih ili oštećenih bobica i voćnih plodova. Uklanjanje prezrelih, trulih i jako oštećenih plodova zbog toga ima dvostruki značaj, pošto se smanjuje izvor hrane koji ih privlači i mogućnost razvoja truleži. Gnezda osa i stršljena ne treba samostalno dirati ukoliko se nalaze na mestu na kojem predstavljaju opasnost za ljude. Njihovo uklanjanje treba prepustiti stručnim službama.
Protiv ptica se na manjim površinama mogu koristiti zaštitne mreže, ali moraju biti dobro postavljene kako se životinje ne bi zaplitale. Kod grožđa je naročito važno redovno uklanjanje oštećenih bobica i delova grozdova, pošto jedna oštećena bobica u zbijenom grozdu može doprineti propadanju susednih.
U VINOGRADU SE PRATI I CIKADA
Vinogradari tokom vegetacije prate i cikadu Scaphoideus titanus. Njena važnost nije prvenstveno u neposrednoj šteti koju pravi hraneći se na biljci, već u tome što je prenosilac fitoplazme koja izaziva zlatasto žutilo vinove loze, jedno od veoma ozbiljnih oboljenja vinograda. Njeno prisustvo i razvoj zato se prate tokom sezone, a mere zaštite sprovode se u skladu sa stanjem na terenu i preporukama stručnih službi. Kod vinove loze nije dovoljno pogledati samo grozd. Pregledaju se i listovi, njihovo naličje i lastari, pošto se mnoge štetočine nalaze upravo na tim delovima biljke.
CVETNA BAŠTA NIJE POŠTEĐENA
Avgustovska vrućina često je prvi osumnjičeni kada ruže, muškatle, petunije, dalije i drugo cveće počnu da izgledaju lošije, mada nije svaki požuteli ili deformisani list posledica sunca. Ukrasne biljke napadaju lisne vaši, tripsi, grinje, bele mušice i različite gusenice. Na terasama i u gusto posađenim cvetnim lejama problem se može brzo širiti sa jedne biljke na drugu.
Lepljivi listovi mogu ukazivati na prisustvo vaši ili belih mušica, srebrnaste površine na tripsa, dok sitne svetle tačke i fina paučina upozoravaju na grinje. Biljke u saksijama treba pregledati jednako pažljivo kao povrće. Ako je jedna biljka jako napadnuta, korisno je privremeno je odvojiti od ostalih dok se problem ne reši. Uklanjanje osušenih cvetova, jako oštećenih listova i biljnih ostataka takođe smanjuje broj mesta na kojima se štetočine mogu skrivati.
NA NJIVAMA SE PROBLEM ČESTO NE VIDI SA PUTA
Na velikim parcelama najveća greška je zaključiti da je usev zdrav samo zato što spolja izgleda dobro. Avgust je važan period praćenja kukuruza, soje, suncokreta i drugih ratarskih kultura. Kod kukuruza pažnju zaslužuje kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis). Larve se ubušuju u biljne delove i prave hodnike, a oštećenja mogu oslabiti biljku. Kada larva jednom uđe u tkivo biljke, zaštita je mnogo komplikovanija, zbog čega je praćenje leta leptira, polaganja jaja i piljenja gusenica značajno za određivanje pravog trenutka eventualnog tretmana.
Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) takođe predstavlja važnu štetočinu i ima veliki broj biljaka domaćina. Može se naći na kukuruzu, ali i na paradajzu, paprici, boraniji i drugim kulturama. Gusenice mogu da oštećuju generativne organe i plodove, pa je njihovo prisustvo posebno nezgodno u periodu kada se očekuje berba. Na kukuruzu zato treba pregledati klipove, svilu i druge delove biljke, a ne samo posmatrati boju useva.
SOJU TREBA PREGLEDATI I SA RUBA I IZ SREDINE PARCELE
Na soji tokom toplog i suvog vremena posebnu pažnju treba obratiti na grinje. Njihova pojava često prvo postaje uočljiva na rubnim delovima parcele, odakle se može širiti prema unutrašnjosti. Pregled soje treba započeti na rubovima, ali se na njima ne sme završiti. Potrebno je ući dublje u parcelu i uporediti stanje biljaka na različitim mestima.
Promena boje lista ne znači automatski da je biljci potrebna voda. Ako se uoče karakteristična sitna oštećenja, treba pregledati naličje lista i utvrditi da li su prisutne grinje. Stenice takođe mogu biti prisutne u soji i drugim usevima, pa je pravilno određivanje vrste i brojnosti osnova za odluku o eventualnim merama zaštite.
SUNCOKRET POSTAJE META PTICA
Kako suncokret sazreva, postaje sve zanimljiviji pticama. Na manjim parcelama i okućnicama šteta može biti veoma primetna. Različita sredstva za zastrašivanje mogu kratkotrajno pomoći, mada se ptice često navikavaju na predmete koji se ne pomeraju ili ne menjaju. Kod velikih proizvodnih površina potpuna zaštita od ptica veoma je komplikovana, pa je praćenje zrelosti useva važno i iz ovog razloga. Kada usev dostigne odgovarajuću zrelost i postoje uslovi za žetvu, nepotrebno odlaganje može povećati gubitke.
GLODARI VREBAJU NJIVE, VOĆNJAKE I BAŠTE
Miševi, voluharice i drugi glodari mogu praviti štetu u ratarskim usevima, voćnjacima i povrtnjacima, a problem se kasnije seli i u skladišta. Njihovo prisustvo odaju rupe, hodnici, izgrizene biljke i ostaci hrane. Posebno treba pregledati rubove parcela, nasipe, zakorovljena mesta i površine na kojima dugo nije bilo obrade. Kod suzbijanja glodara mora se voditi računa o domaćim životinjama, divljači i drugim vrstama koje nisu cilj suzbijanja. Sredstva se koriste isključivo prema deklaraciji i na način kojim se sprečava pristup drugim životinjama.
PIS PRATI ŠTETOČINE, A NE DATUME U KALENDARU
Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja prati stanje useva i zasada u različitim regionima Srbije, razvojne faze biljaka, prisustvo i brojnost štetočina, kao i faze njihovog razvoja. To je posebno važno tokom avgusta, pošto ne postoji jedan datum kada bi svi proizvođači u Srbiji trebalo da obave isti tretman. Razvoj štetočina zavisi od vremenskih uslova, lokaliteta, biljne vrste, faze razvoja useva i brojnih drugih faktora.
Za proizvođača je posebno značajno praćenje početka i intenziteta leta pojedinih leptira, polaganja jaja, piljenja larvi i brojnosti štetočina. Kod vrsta čije se larve ubušuju u plod, stabljiku ili druge biljne organe vreme reakcije je naročito važno. Kada gusenica već prodre u biljno tkivo, mnogo ju je teže suzbiti. Preporuke za konkretno područje treba pratiti tokom cele vegetacije, uključujući avgust, pošto stanje u jednom delu Srbije ne mora istovremeno biti isto kao u drugom.
PRSKANJE „ZA SVAKI SLUČAJ“ NIJE REŠENJE
Avgust je zbog intenzivne berbe jedan od perioda kada se posebno mora voditi računa o načinu zaštite biljaka. Paradajz se možda bere svakog drugog dana, paprika nekoliko puta nedeljno, krastavac veoma često, dok u voćnjaku istovremeno pristižu različite sorte. Preparat se zbog toga ne bira samo prema štetočini već i prema kulturi, fazi razvoja i vremenu koje je preostalo do berbe.
Ako je neophodna hemijska zaštita, smeju se koristiti samo sredstva registrovana za određenu biljnu vrstu i konkretnu namenu, strogo prema deklaraciji i uputstvu. Posebno je važna karenca, odnosno vreme koje mora da protekne od poslednje primene sredstva do berbe. Preparat koji je dozvoljen za jednu biljnu vrstu ne podrazumeva automatski da se može koristiti na drugoj.
Tretiranje bez prethodnog utvrđivanja uzroka problema takođe može biti uzaludno. Žućenje lista može biti posledica grinja, nedostatka vode, problema u ishrani biljke ili bolesti. Rupica na plodu nije dovoljna da se bez pregleda zaključi koja ju je štetočina napravila. Prskalica zbog toga nije prvi korak. Prvi korak je utvrđivanje problema.
KORISNI INSEKTI SU SAVEZNICI
Prisustvo insekata na biljkama ne znači automatski da je bašta napadnuta. Mnogi insekti su korisni i predstavljaju prirodne neprijatelje štetočina. Bubamare i njihove larve hrane se lisnim vašima, zlatooke uništavaju veliki broj sitnih štetočina, a u prirodnom smanjivanju njihove brojnosti učestvuju i drugi grabljivi insekti i pauci. Pčele, bumbari i drugi oprašivači neophodni su za proizvodnju brojnih kultura, pa nepotrebna i neselektivna primena insekticida može uništiti upravo organizme koji proizvođaču pomažu.
Savremena zaštita bilja zasniva se na principima integralne zaštite. To podrazumeva praćenje stanja, preventivne i agrotehničke mere, očuvanje korisnih organizama, mehaničko uklanjanje štetočina tamo gde je moguće i primenu sredstava za zaštitu bilja tek kada za to postoji opravdana potreba.
NAJBOLJA ODBRANA U AVGUSTU POČINJE PREGLEDOM
Mnogo toga može da se uradi i bez hemije. Opale i crvljive plodove treba redovno sakupljati, teško napadnute biljne delove uklanjati, korov držati pod kontrolom, a ostatke napadnutih biljaka ne ostavljati između redova. U povrtnjaku treba pregledati naličje listova i uklanjati jajna legla i gusenice kada je to moguće. Zaštitne mreže mogu sprečiti pristup pojedinih štetočina povrću, voću i grožđu, dok lepljive i feromonske klopke pomažu u praćenju pojave određenih vrsta.
U voćnjaku treba pogledati i ono što je na zemlji, pošto nekoliko prerano opalih plodova može biti prvo upozorenje na napad koji se još ne vidi u krošnji. Na njivama treba obilaziti različite delove parcele. Rubovi su važni zato što se na njima neke štetočine prvo uočavaju, ali samo pregledanje rubova nije dovoljno.
Avgust nije mesec u kojem se čeka da biljka pokaže ozbiljne posledice napada. Najbolji trenutak za reakciju je kada se problem još meri jajnim leglima, pojedinačnim gusenicama, prvim minama na listu ili početnim kolonijama štetočina. Od povrtnjaka i cvetne bašte do voćnjaka, vinograda i velikih njiva važi isto pravilo: ono što se u avgustu previdi danas, za nekoliko dana može postati mnogo veći problem.
Tekst: Ljiljana Natošević