Dok se žetva suncokreta obavlja širom Srbije, na terenu vlada ogromno nezadovoljstvo i očaj među poljoprivrednicima. Pored izuzetno lošeg prinosa koji se na mnogim parcelama kreće od skromnih 500 kilograma do tone ipo po hektaru, pravi hladan tuš za ratare stigao je sa sramotno niskom akontacionom cenom od svega 40 dinara po kilogramu. Iako je ekonomski opravdana cena bar 70 dinara kako bi pokrila drastično poskupele inpute – od goriva i semena do veštačkog đubriva – otkupi su startovali daleko ispod svake isplativosti. Poljoprivrednici upozoravaju na apsurdnu situaciju: dok se cenom sirovine obara račun ratara pod izgovorom velikih zasejanih površina, cene finalnog proizvoda – ulja na rafovima prodavnica – ne padaju. Pritisnuti skupim repromaterijalom, odsustvom sistema za navodnjavanje i pretnjom potpune finansijske propasti, predstavnici udruženja „Asocijacija 2022.“ zatražili su hitan sastanak u resornom ministarstvu. Ukoliko dogovor izostane, najavljuju radikalan potez – izlazak na proteste i blokade kako bi primorali uljare i otkupljivače na pošteniju cenu.
– Mišljenja o ceni suncokreta su podeljena. Očekuje se da bude nešto manja od prošlogodišnje iz razloga što ima dosta nasejanog količinski. Bez obzira na kvalitet količinski će zrna biti više nego što je potrebno u smislu zbog velikih zasejanih površina – rekao je za Bolje polje Đorđe Grujić iz Asocijacije 2022, naglasivši da se očekuje niža otkupna cena u odnosu na prošlu godinu.
– Očekivanja su da će cena zbog toga biti manja od prošlogodišnje, realna bi trebalo da bude oko 60, da bi bila ekonomski isplativa. Zbog toga se i javio revolt kod poljoprivrednika i zbog izuzetno niske akontacione cene od 40 dinara, sa koliko se krenulo. To je za rod 2026. izuzetno malo, a na osnovu toga se očekuje da će biti i izuzetno mala doplata. Kako trenutno stoje stvari očekuje se da neće dostići prošlogodišnju cenu od 61-62 dinara – objasnio je Grujić, dodajući da je suncokret lošijeg kvaliteta, ali da je zasejan na većim površinama.
– Suncokret je lošeg kvaliteta, ima ga za sada od 500 kila do tone ipo se kreće po hektaru, što je izuzetno malo. Ovi bolji rodovi još nisu krenuli sa žetvom. Poljoprivrednici su generalno nezadovoljni. Bukvalno je juče iskočio taj panel o protestu, jer je realno gledano 70 dinara ekonomski opravdana cena, ali nerealna da se isplati, jer i u zemljama u okruženju ne prelazi 70 dinara. To je više od šest eura, mada je preko već krenulo da se trguje sa 500 evra po toni za suncokret, dok je kod nas negde na 400 evra po toni – po njegovom mišljenju, a i mišljenju drugih poljoprivrednika to je ekonomski neisplativo.
– To je ekonomski neisplativo iz razloga skupog repromaterijala, goriva i konkretno svih inputa koji se ulažu u poljojprivrednu proizvodnju – šta dalje kada je situacija takva, kultura ekonomski neisplativa.
– Država s jedne strane treba da zaštiti poljoprivrednike. Mi smo tražili, počev od veštačkih đubriva da se ukine carina, da se stave pod akciznu robu, robu koja neće moći da osciluje u zavisnosti od tržišnih vrednosti, ratova i tako dalje. Zaštita đubrivom je jedna od osnovnih agrotehničkih mera, koja drastično skače i sad je to jedan od preduslova lošijeg stanja u poljoprivredi. To je problem za svakog ko je bacao veštačka đubriva u suncokret da bi imao dobar prinos. S druge strane sama hemija i semena su kod nas skupa. Odnos proizvodnog dela, merkatile i semenske robe je nerealan. Jedan od realnih zahteva jeste da se to veže jedno za drugo – zbog svega navedenog poljoprivredni proizvođači su se obratili našem sagovorniku, zovući ga svakodnevno.
– Poljoprivrednici se žale, zovu sa svih strana, tražili smo sastanak i najverovatnije sutra ćemo biti sa predstavnicima ministarstva. Nadam se da možemo da nađemo neko rešenje, a ako ne potvrde sastanak mi smo kao udruženje prinuđeni da izađemo na protest da vidimo na koji drugi način možemo da primoramo uljare i otkupljivače da podignu cene – otkupljivači se, kako kaže Đorđe Grujić, vade na velike količine suncokreta.
– Pričao sam sa otkupljivačem koji je rekao da su realne cene jer će biti dosta suncokreta. Pitao sam, zašto ako su velike količine ne pojeftini ulje za potrošače. Krajnji proizvodi ne pojeftinjuju, a zato što je nasejano sirovina pojeftinjuje. To je nerealno, nek pojeftini i krajnji proizvod. S druge strane ima ga više, jer je nasejano. Opet država je kriva jer nema melioracije, ljudi nemaju uslove za navodnjavanje. To nije sad, to je od ranije još. Mi preživljavamo iz godine u godinu. Svima pada prodaja, jedno drugo povlači, prodaja mašina, đubriva, ljudi otpuštaju radnike – zaključio je Đorđe Grujić iz Asocijacije 2022.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Pixabay