Žetva suncokreta u Srbiji je počela, ali je umesto prinosa u prvi plan izbila – cena. Početna akontna cena od oko 40 dinara po kilogramu izazvala je veliko nezadovoljstvo proizvođača, koji tvrde da ona ne može da pokrije troškove proizvodnje, posebno posle još jedne sušne godine. Sa druge strane, Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da ta cena nije realna i da će tržište suncokret vrednovati znatno više.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić sastao se 14. avgusta sa poljoprivrednim proizvođačima i predstavnicima udruženja „Asocijacija 2022“, a jedna od glavnih tema razgovora bila je upravo otkupna cena suncokreta. Predstavnici poljoprivrednika ocenili su da bi realna akontna cena trebalo da bude 55 dinara po kilogramu plus PDV, dok je za prve količine ponuđeno oko 40 dinara.
Glamočić se složio da 40 dinara ne odražava stvarno stanje na tržištu.
Kako je naveo, žetva je tek počela, cena se još formira, a već su se pojavile konkretne ponude veće od 50 dinara po kilogramu plus PDV. Zbog toga očekuje da se cena u narednom periodu dodatno pomeri naviše.
Konačna cena, prema njegovoj proceni, mogla bi da bude poznata za oko mesec dana, a na nju će uticati kretanja na međunarodnom tržištu, kao i situacija u Ukrajini i Rusiji, velikim proizvođačima uljarica. Ministar je naglasio da država ne namerava da administrativno propisuje cenu, već da treba da omogući dijalog proizvođača i otkupljivača i učini dostupnim podatke o kretanjima na drugim tržištima.
Proizvođači traže i 70 dinara
Deo poljoprivrednika, međutim, smatra da ni 55 dinara nije dovoljno.
Savez udruženja poljoprivrednika Banata saopštio je da se proizvođačima na pojedinim mestima nudi 42 do 43 dinara po kilogramu i zatražio da konačna cena bude 70 dinara. Predsednik Saveza Dragan Kleut naveo je da su prvi prinosi znatno lošiji nego inače – umesto uobičajenih oko tri tone po hektaru, na pojedinim parcelama nema ni dve tone.
Nezadovoljni su i drugi ratari iz Banata. Proizvođač Dušan Tornjanski upozorio je da je početna cena za 15 do 20 dinara manja nego prošle godine, kada je suncokret plaćan od 55 do 60 dinara po kilogramu, dok su u međuvremenu troškovi proizvodnje, prema njegovoj proceni, porasli 20 do 30 odsto.
On tvrdi i da se u susednim zemljama suncokret plaća oko 580 evra po toni, što je približno 68 dinara po kilogramu. Ministarstvo, međutim, ukazuje da direktna poređenja nisu uvek moguća. Glamočić je naveo da se u Mađarskoj trenutna cena kreće oko 57 do 58 dinara po kilogramu, dok se deo znatno viših cena u regionu odnosi na visokooleinske sorte suncokreta koje se u Srbiji za sada ne proizvode u značajnijem obimu.
Uprkos suši, nacionalna slika roda za sada izgleda bolje nego što bi se moglo zaključiti na osnovu pojedinih parcela u najpogođenijim delovima Vojvodine.
Suncokret je ove godine u Srbiji zasejan na oko 250.800 hektara, što je približno 3,5 odsto više nego lane. Trenutne procene govore o prosečnom prinosu od oko 2,7 tona po hektaru, pa bi ukupna proizvodnja mogla da dostigne približno 677.000 tona.
Takva procena, međutim, predstavlja prosek za celu zemlju. Na terenu postoje ogromne razlike. Dok su pojedini proizvođači u Banatu prijavili svega 900 kilograma do dve tone po hektaru, na boljim parcelama očekuju se znatno veći prinosi. Upravo zbog toga ratari iz najsušnijih područja upozoravaju da nacionalni prosek ne pokazuje koliki su njihovi stvarni gubici.
Glamočić je ocenio da su ovogodišnji rezultati ratarske proizvodnje, posmatrano na nivou cele Srbije, bolji nego prošle godine i iznad petogodišnjeg proseka, ali je ukazao na velike regionalne razlike i daleko težu situaciju u Vojvodini nego južno od Save i Dunava.
Cena već krenula naviše
Prva kretanja na tržištu pokazuju da početnih 40 dinara verovatno zaista neće biti konačna cena sezone.
Još početkom avgusta na Produktnoj berzi u Novom Sadu bila je iskazana tražnja za suncokretom po ceni od oko 52 dinara po kilogramu, ali posao nije zaključen jer nije bilo prodavaca koji su želeli da robu ponude po toj ceni. U međuvremenu su se, prema rečima ministra, pojavile ponude veće od 50 dinara.
To znači da će ključna borba u narednim nedeljama verovatno biti vođena oko toga gde će se cena zaustaviti: bliže nivou od 55 do 60 dinara, koliko priželjkuje deo proizvođača i koliko je suncokret vredeo prošle sezone, ili će tržište otići još više.
Za sada je izvesno samo da 40 dinara više gotovo niko ne smatra realnom konačnom cenom – ni proizvođači, ni Ministarstvo poljoprivrede. Razlika je u tome što ratari očekuju cenu i do 70 dinara, dok država za sada izbegava da licitira konačnim iznosom i upućuje na tržište, koje bi tokom narednih nedelja trebalo da pokaže koliko će zaista vredeti rod 2026. godine.
N. Š.