Džanarika, koju u različitim krajevima zovu i dženarika, džanja, vrušt ili ringlov, pripada grupi sitnijih šljiva.
Najčešće ima žute, crvene ili ljubičaste plodove, tanke pokožice i sočno meso.
Ukus joj može biti od veoma kiselog do prijatno slatkog, u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti.
Stablo je otporno, brzo raste i često uspeva bez posebne nege, kraj puteva, na međama i u starim voćnjacima.
Džanarika cveta rano, pa njeni beli cvetovi predstavljaju važan izvor hrane za pčele i druge oprašivače.
Plodovi sazrevaju uglavnom tokom juna i jula, a beru se za jelo, preradu ili pečenje rakije.
Od njih se pripremaju pekmez, džem, kompot, sok, sirup i kiseli prelivi za različita jela.
Zbog izražene kiselosti, nedovoljno zreli plodovi mogu se koristiti i kao prirodni dodatak jelima kojima je potrebna svežina.
Džanarika sadrži vodu, vlakna, prirodne šećere, organske kiseline i različita biljna jedinjenja.
Kako je vi zovete?
Rakija od džanarike
Za oko 100 kilograma džanarika potrebno je:
- 100 kg potpuno zrelih plodova
- po potrebi 5–10 litara vode, samo ako je masa pregusta
- selekcionisani vinski ili voćni kvasac, prema uputstvu proizvođača
- šećer se uglavnom ne dodaje ako se želi prava voćna rakija
Plodove operite samo ako su prljavi, odstranite trule, buđave i nezrele. Džanarike izgnječite ili sameljite, ali pazite da ne polomite mnogo koštica, jer one mogu dati gorčinu i previše mirisa na badem. Koštice mogu ostati u kljuku, ali je bolje da se deo njih ukloni.
Masu stavite u čisto bure, ali ga nemojte puniti više od oko 80 odsto, jer se tokom vrenja sadržaj podiže. Dodajte aktivirani voćni kvasac. Bure zatvorite poklopcem sa vrenjačom ili ga pokrijte tako da ugljen-dioksid može da izlazi, a da vazduh i insekti ne ulaze.
Vrenje obično traje od desetak dana do tri nedelje, u zavisnosti od temperature. Najbolje je da kljuk bude na približno 18–22 stepena. Prvih nekoliko dana masu jednom ili dva puta dnevno promešajte kako površinski sloj ne bi počeo da se kvari.
Kada prestane stvaranje mehurića, masa više nije slatka i voće padne na dno, vrenje je završeno. Kljuk treba ispeći što pre, jer stajanjem može da se ukiseli.
Prilikom prve destilacije dobija se sirova rakija, koja se zatim obično prepeče. Kod prepeka se početni deo destilata odvaja i ne koristi za piće, srednji deo se čuva, a završni deo odvaja kada kvalitet i jačina počnu naglo da opadaju. Ovo je najbezbednije prepustiti iskusnom i registrovanom kazandžiji, jer pogrešna destilacija nosi opasnost od požara i štetnih primesa.
Gotovu rakiju ostavite da odleži najmanje nekoliko meseci u staklenoj posudi ili buretu. Za džanariku se najčešće podešava jačina na oko 40–45 odsto alkohola, uz postepeno dodavanje meke ili destilovane vode. Nakon razblaživanja, rakija treba da miruje još najmanje dve do četiri nedelje.
N. Š.
Foto: Privatna arhiva