Na groblju u ovom nevelikom mestu leže zemni ostaci slepog pesnika i guslara kojem je 2010. godine u centru sela podignut i spomenik i gde se svake godine održava manifestacija ”Višnjićevi dani”
U centru sela Višnjićeva, na raskrsnici stremi ka nebu toranj crkve posvećene Svetom ocu Nikolaju. Visoko, na bakrom opšivenom krovu zvonika, ispod krsta zlate se brojevi 1800-2016. Crkva je podignuta u poslednje dve decenije 19. stoleća.
Preko puta je zgrada škole „Vilip Višnjić“. U nastavku ulicom, ka obali reke Bosut, sa leve strane na kraju sokaka, a pre mosta, kao na bronzanoj straži samuje Filip. To je rad profesorke Radmile Milentijević. Spomenik poveći. Pored nogu pesnika i guslara dve mermerne ploče sa natpisima. Na jednoj piše da je spomen osveštao patrijarh Irinej, sa datumom 13. novembar 2010. Na drugoj da je to srpskom narodu poklonila prof.dr. Radmila Milentijević leta gospodnjeg 2010. Na postolju ispred krupno ispisano ”Filip Višnjić 1767-1834”
Godine rođenja i smrti. A rođen je na Majevici, u selu Gornja Trnova kod Ugljevika, danas Republika Srpska. Posle Prvog srpskog ustanka prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk. Tu je živeo dvadesetak godina, tu umro i sahranjen. Po njemu 1935. godine selo menja ime u Višnjićevo.
Krivuda ulica, vodi ka seoskom groblju. Asfaltni put do usred njiva. Sa leve strane se beli kapela. Groblje ograđeno, uredno. Iako u selu sve što može da se nazove po nekome, nosi ime Filipa Višnjića, kada se stigne na groblje nema oznake gde počiva srpski Homer.
Iskustvo veli da, kada se traga za mestom onoga ko se davno upokojio treba potražiti deo groblja sa starim spomenicima. I bila je to dobra odluka. Pri kraju, ostale nadvisuje jedan. Na omanji obelisk liči.
”Blago grobu i u tami što se sjaji. Gde kandilo pripaljuju naraštaji! Kandilo je žar, što srpske grudi krasi, Višnjić ga je čuv’o da se ne ugasi. Mi ti grobu kamen dasmo. To možemo. Venac pravi tvojoj slavi – jošte dugujemo”.
Zlatnim slovima ispisani su ovi stihovi na donjem delu spomenika. Iznad su istom bojom nacrtane gusle, pa iznad njih slika Filipa Višnjića. Iznad slike godina 1887, a na vrhu krst. Sve u zlatotisku.
Stalno mesto Filipovog boravka jeste bio Grk, ali je on boravio u čitavom Sremu. Dosta vremena provodio je i u fruškogorskim manstirima. Družio se sa monasima i guslao im. U manastiru Šišatovac se 1815. godine našao sa Vukom Karadžićem koji je tom prilikom zapisao njegovih sedamnaest pesama. Kasnije je Filip Višnjić često boravio u ovom manastiru kao gost tada vodećeg srpskog pesnika Lukijana Mušickog.
A selo koje nosi ime po našem guslaru i gde on počiva ima oko dve hiljade stanovnika. Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, vole da love i ribu i divlje životinje, za šta ovde imaju odlične uslove. Okolo su stare hrastove šume pune divljači, a ribom bogati Bosut teče kroz selo. A da ovo mesto ima odlične uslove za život potvrdili su i arheolozi. Rezultati njihovih istraživanja kažu da je ovde život postojao još u praistoriji. Iako je prilično rano za pisani trag, neki istraživači vele da ga ima još krajem 13. stoleća.
Tekst i foto: Ognjan Radulović