Dovoljno je nekoliko vlažnih dana da baštovani primete dobro poznate srebrnaste tragove po zemlji i biljkama, a ubrzo zatim i izgrickane listove, oštećene plodove ili tek posađen rasad koji je preko noći skoro nestao. Puževi golaći spadaju među uporne štetočine u povrtnjacima, baštama i okućnicama, a naročito im odgovaraju vlaga, zaklonjena mesta i obilje mladih, sočnih biljaka.
Koliko mogu da budu proždrljivi najbolje pokazuje podatak da jedan puž golać dnevno može da pojede u proseku količinu hrane koja odgovara čak polovini njegove težine. Kada ih ima mnogo, posledice vrlo brzo postaju vidljive. Posebno su ugroženi mladi listovi i plodovi, ali i tek iznikle biljke, pa se događa da puževi pojedu čitave gredice mladog graška, tikvica i krastavaca, kao i različite vrste povrtarskog rasada.
Šteta se, međutim, ne završava na onome što pojedu. Puževi progrizaju i oštećuju biljno tkivo, ostavljaju karakteristične sluzave tragove i izmet, umanjuju kvalitet i tržišnu vrednost povrća, dok povrede koje naprave na biljkama mogu da predstavljaju ulazna mesta za različite patogene gljivice i bakterije.
Borba počinje još pripremom zemljišta
Suzbijanje puževa ne mora da počne tek kada se pojave na salati ili mladim tikvicama. Deo populacije moguće je smanjiti već prilikom pripreme zemljišta. Finijom obradom tla smanjuje se mogućnost njihovog kretanja između skloništa u zemljištu i biljaka kojima se hrane. Obrada zemljišta tokom hladnog perioda može da izbaci puževe i njihova razvojna stadijuma bliže površini, gde su izloženi niskim temperaturama i drugim nepovoljnim uslovima.
Važna je i dobra higijena bašte. Visoka trava, korov, biljni ostaci, daske, kamenje i druga vlažna i zaklonjena mesta mogu im poslužiti kao dnevno sklonište. Košenjem šireg pojasa oko zasada smanjuje se mogućnost dolaska novih jedinki iz okolne vegetacije. Optimalno đubrenje i sadnja zdravog, dobro razvijenog rasada takođe pomažu, jer biljka brže prolazi kroz najosetljiviju fazu razvoja.
Posebnu pažnju treba obratiti na vlagu. Puževi su najaktivniji noću, rano ujutru i posle kiše, pa ih tada najlakše možemo uočiti. Vlažno zemljište im omogućava lakše kretanje, zbog čega način i vreme zalivanja mogu imati značaja u njihovom suzbijanju.
Pivo, kvasac i jednostavne zamke
Jedan od najpoznatijih načina za smanjivanje broja puževa jesu mamci i zamke. Privlači ih miris fermentacije, pa se u posude postavljene u nivou zemljišta može sipati pivo ili mešavina vode i kvasca. Kao mamac mogu da posluže i ostaci voća, mleko, pa čak i suva hrana za pse i mačke.
Zamke ipak nisu rešenje koje se jednom postavi i zaboravi. Potrebno ih je redovno kontrolisati, uklanjati uhvaćene puževe i menjati mamac. Na manjim površinama ovakav način može biti dobar dodatak drugim merama, naročito kada se puževi tek pojavljuju.
Jednostavna metoda je i postavljanje dasaka između gredica. Puževi tokom dana traže tamna, hladnija i vlažna mesta, pa će se deo njih sakriti upravo ispod dasaka. Njihovim podizanjem ujutru mogu se lako pronaći i sakupiti.
Bakar kao prepreka na putu do biljaka
Za zaštitu pojedinačnih gredica i osetljivih biljaka mogu da se koriste i bakarne trake ili posebne bakarne prepreke. Kontakt tela puža sa bakrom izaziva neprijatnu reakciju zbog koje se on najčešće povlači i ne prelazi preko prepreke.
Kod većih ograda preporučuje se da prepreka bude dobro postavljena i bez mesta kroz koja puževi mogu da se provuku. U praksi se koriste i ograde koje se ukopavaju u zemljište do oko osam centimetara, dok deo iznad zemlje može biti visok od 15 do 25 centimetara.
Postoji još čitav niz materijala koje baštovani tradicionalno postavljaju oko biljaka. Među njima su piljevina, pepeo, kreč, slama, borove iglice, kora drveta i usitnjene ljuske jaja. Njihova uloga je da naprave površinu preko koje se puževi teško kreću i koja isušuje njihovu sluz.
Problem je što ove prepreke imaju ograničeno dejstvo. Posle kiše ili obilnog zalivanja mnoge od njih gube efekat, pa ih je potrebno obnoviti. Upravo zato se prirodno suzbijanje puževa najčešće zasniva na kombinovanju više različitih mera.
Neke biljke im se baš i ne dopadaju
U bašti mogu da pomognu i biljke čiji miris puževima ne prija. Među njima se najčešće navode dragoljub, žalfija, ruzmarin, lavanda, komorač, beli luk i kim. Mogu se saditi u blizini povrća koje želimo da zaštitimo, a od pojedinih biljaka pripremaju se i biljni rastvori kojima se tretiraju zemljište i prostor oko biljaka.
Ovakve biljke ne treba posmatrati kao čudesno sredstvo koje će preko noći ukloniti sve puževe iz povrtnjaka. Njihova vrednost je pre svega u tome što mogu da budu deo šireg sistema prirodne zaštite, zajedno sa uklanjanjem skloništa, zamkama, fizičkim barijerama i sakupljanjem puževa.
Ježevi, žabe, ptice i patke su saveznici baštovana
Puževi u prirodi imaju veliki broj neprijatelja. Njima se hrane različite vrste ptica, kokoške, guske, patke, zmije, ježevi i žabe. Zbog toga bašta u kojoj postoji raznovrstan živi svet može prirodnim putem da drži njihovu brojnost pod određenom kontrolom.
Posebnu pažnju poslednjih godina privlače indijske patke trkačice, poznate upravo po tome što rado jedu puževe i druge sitne štetočine. Zbog njihove velike pokretljivosti koriste se i u zasadima, a najbolje funkcionišu kada se drže najmanje u paru i kada imaju mogućnost slobodnog kretanja po prostoru.
Njihova prednost je što aktivno traže puževe, umesto da baštovan čeka da štetočina dođe do postavljenog mamca. Zbog toga su postale svojevrsni prirodni pomagači u pojedinim baštama i gazdinstvima.
Nematode kao biološko sredstvo
Još jedno rešenje koje dobija sve više pažnje jesu korisne nematode namenjene biološkom suzbijanju puževa golaća. Odgovarajuće vrste nematoda parazitiraju puževe, dok pravilno primenjeni preparati namenjeni ovoj svrsi ne predstavljaju klasično hemijsko tretiranje zasada.
Njihova prednost je relativno jednostavna primena. Preparati se najčešće razblažuju u vodi i nanose zalivanjem ili preko odgovarajućeg sistema za navodnjavanje. Za uspešno delovanje potrebno je pridržavati se uputstva konkretnog proizvoda, naročito kada su u pitanju temperatura i vlažnost zemljišta.
Na maloj površini ruke su i dalje veoma efikasne
Možda nije najprivlačniji posao u bašti, ali ručno sakupljanje ostaje jedna od najjednostavnijih i najefikasnijih mera kada je površina mala. Najbolje vreme je rano ujutru, uveče ili neposredno posle kiše, kada puževi izlaze iz svojih skrovišta i kreću u potragu za hranom.
Pregledati treba mesta ispod većih listova, saksija, kamenja, dasaka i drugih predmeta koji zadržavaju vlagu. Redovnim sakupljanjem može značajno da se smanji broj odraslih jedinki pre nego što naprave veću štetu.
Najbolji rezultat ne daje jedna mera, već njihovo kombinovanje. Uklanjanje mesta na kojima se kriju, košenje trave oko povrtnjaka, zamke, bakarne i druge fizičke prepreke, biljke koje ih odbijaju, očuvanje njihovih prirodnih neprijatelja i redovno sakupljanje zajedno mogu znatno da smanje pritisak puževa bez oslanjanja na klasične hemijske preparate.
Kada prirodne mere nisu dovoljne
U praksi se za suzbijanje puževa koriste i gotovi limacidni mamci. Među poznatim aktivnim materijama je metaldehid, čija upotreba nije dozvoljena u ekološkoj proizvodnji. Drugu mogućnost predstavljaju preparati na bazi gvožđe-fosfata, koji se koriste i u sistemima ekološke proizvodnje, u skladu sa registracijom konkretnog sredstva.
Kod svakog sredstva za zaštitu bilja najvažnije je proveriti da li je preparat registrovan za određenu namenu i primeniti ga isključivo prema deklaraciji i uputstvu proizvođača. Poseban oprez potreban je tamo gde se kreću deca, domaće životinje ili živina.
Puževi golaći teško mogu potpuno da nestanu iz bašte, posebno tokom vlažnih godina, ali njihova brojnost može da se drži pod kontrolom. Najviše uspeha imaju baštovani koji ne čekaju da štetočine preko noći pojedu mlade biljke, već zaštitu počinju na vreme i istovremeno koriste više prirodnih metoda. Kada se jednom uspostavi takva zaštita, mnogo su manje šanse da jutarnji obilazak bašte završi prizorom prazne gredice na kojoj je prethodnog dana bio tek posađen rasad.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay i Gemini