Na mnogim seoskim domaćinstvima pas nije samo kućni ljubimac. On čuva kuću, dvorište, štale, voćnjake i mehanizaciju, a neretko najveći deo života provede napolju. Upravo zbog toga mnogi vlasnici veruju da je navikao na sve vremenske prilike i da će bez problema izdržati i letnje žege. Međutim, veterinari upozoravaju na to da je to jedna od najopasnijih zabluda. Kada temperatura danima prelazi 35 stepeni, a zemlja, beton i lim se usijaju, organizam psa može veoma brzo da se pregreje, a posledice mogu biti kobne.
Psi ne regulišu telesnu temperaturu kao ljudi. Oni se gotovo i ne znoje, već višak toplote oslobađaju dahtanjem i preko jastučića na šapama. Kada je vazduh previše topao, naročito ako je velika vlažnost, ni to više nije dovoljno. Tada dolazi do naglog porasta telesne temperature, a bez pravovremene pomoći može doći do otkazivanja vitalnih organa.
Lanac leti može biti smrtonosna zamka
Iako se poslednjih godina sve više govori o dobrobiti životinja, u mnogim selima psi su i dalje vezani lancem. Veterinari upozoravaju na to da je upravo to jedan od najvećih rizika tokom leta. Pas tada ne može da bira gde će otići kada se sunce pomeri, niti može da pronađe hladovinu koja se tokom dana stalno menja.
Dešava se i da životinja prevrne posudu sa vodom ili da joj lanac ne dozvoljava da do nje dođe. Nekoliko sati na direktnom suncu dovoljno je da dođe do ozbiljnog pregrevanja organizma.
Ako već postoji potreba da pas bude odvojen od ostatka domaćinstva, mnogo je bolje obezbediti prostrano ograđeno dvorište ili ispust u kojem će moći slobodno da se kreće, bira hladovinu i u svakom trenutku dođe do vode.
Ni kućica ni boks nisu bezbedni ako su na suncu
Mnogi vlasnici smatraju da je dovoljno što pas ima kućicu. Međutim, ako se ona nalazi na mestu na koje sunce udara veći deo dana, unutra temperatura može biti znatno viša nego napolju. Takva kućica više ne predstavlja zaklon, već opasnost.
Veterinari savetuju da kućica bude postavljena ispod drveta ili nadstrešnice, izdignuta od zemlje, kako bi vazduh mogao da cirkuliše ispod poda i dovoljno velika da se pas u njoj može okrenuti i udobno ležati. Ulaz je najbolje okrenuti ka strani koja nije direktno izložena suncu.
Slična pravila važe i za boksove. Metalni ili limeni krovovi tokom leta mogu da dostignu veoma visoke temperature, pa prostor u kojem pas boravi postaje gotovo nepodnošljiv. Boks mora biti dobro provetren, sa dovoljno prirodnog strujanja vazduha i obavezno u hladovini. Ukoliko u dvorištu nema prirodnog hlada, potrebno je napraviti čvrstu nadstrešnicu ili postaviti kvalitetnu mrežu za senčenje.
Sveža voda važnija je od pune činije hrane
Tokom tropskih dana pas mora u svakom trenutku imati dovoljno čiste i sveže vode. Posudu ne treba držati na suncu jer se voda veoma brzo zagreje. Mnogo je bolje postaviti dve ili tri posude na različitim mestima u dvorištu, kako bi uvek jedna bila dostupna čak i ako drugu slučajno prevrne.
Vodu treba menjati više puta dnevno, naročito kada temperature prelaze 35 stepeni.
Veterinari podsećaju da psi tokom velikih vrućina često imaju slabiji apetit i da nije neobično ako pojedu manje nego inače. Hranu je najbolje davati rano ujutru ili uveče, kada sunce oslabi i organizam nije dodatno opterećen visokim temperaturama.
Kako pravilno rashladiti psa
Kada je napolju veoma toplo, mnogi posegnu za crevom i psa poliju ledenom vodom. Međutim, veterinari upozoravaju na to da naglo rashlađivanje nije dobro jer može izazvati dodatni stres za organizam.
Mnogo je bolje koristiti mlaku ili svežu vodu i postepeno rashlađivati šape, stomak i predeo prepona, gde se nalaze veliki krvni sudovi. Ako pas voli vodu, u dvorištu mu se može ostaviti plitka kadica ili korito sa nekoliko centimetara vode, kako bi se po potrebi sam rashladio.
Veliku pomoć predstavlja i deo dvorišta sa prirodnom zemljom u debeloj hladovini, jer psi instinktivno traže hladnije mesto na kojem mogu da legnu.
Prvi simptomi ne smeju se zanemariti
Toplotni udar razvija se mnogo brže nego što većina vlasnika očekuje. U početku pas veoma brzo i teško dahće, postaje nemiran i obilno bali. Desni postaju jarko ili tamnocrvene, a zatim se javlja slabost, teturanje, povraćanje ili proliv.
Kako stanje napreduje, životinja može da izgubi ravnotežu, padne, prestane da reaguje na okolinu ili izgubi svest. U toj fazi svaki minut je dragocen.
Posebno su ugroženi štenci, stariji psi, gojazne životinje, psi sa bolestima srca i pluća, ali i rase kratke njuške poput mopsa, francuskog i engleskog buldoga, boksera, ši cua i pekinezera, jer mnogo teže podnose visoke temperature.
Šta uraditi pre dolaska kod veterinara
Čim se posumnja na toplotni udar, psa treba odmah premestiti u hladovinu i ponuditi mu manje količine sveže vode. Telo treba postepeno rashlađivati mlakom vodom, naročito šape, stomak i prepone, ali ga nikako ne treba potapati u ledenu vodu niti stavljati led direktno na telo.
Posle pružanja prve pomoći životinju treba što pre odvesti veterinaru, čak i ako deluje da se oporavila. Posledice pregrevanja organizma mogu se razviti i nekoliko sati kasnije, pa je stručni pregled neophodan.
Nekoliko minuta nepažnje može biti kobno
Veterinari svake godine apeluju na vlasnike da ne potcenjuju opasnost od letnjih vrućina. Pas koji živi u dvorištu nije otporniji na sunce samo zato što je navikao da bude napolju. Hladovina, dovoljno sveže vode, prostran i provetren prostor, kao i odustajanje od držanja na lancu tokom tropskih dana, najjednostavnije su mere koje mogu spasiti život četvoronožnom čuvaru domaćinstva.
Kada temperature danima ne padaju ni tokom noći, odgovornost vlasnika postaje još veća. Dovoljno je nekoliko minuta nepažnje da dođe do toplotnog udara, ali je isto tako dovoljno malo više brige da pas bezbedno prebrodi i najtoplije dane leta.
Ljiljana Natošević