Sezona berbe oblačinske višnje u 2026. godini u Srbiji obeležena je izuzetno teškom situacijom za proizvođače, koju karakterišu niske otkupne cene, visoki troškovi proizvodnje i protesti. Na fejsbuk grupama, i uopšte na društvenim mrežama, u komentarima, slikama, može se videti njihovo nezadovoljstvo.
Otkupne cene su se tokom sezone kretale u rasponu koji većinu voćara dovodi u zonu gubitka, od 40 do 60 dinara po kilogramu. Proizvođači ističu da je cena od 70 do 75 dinara tek “granica nule” (pokrivanje troškova bez profita), dok su ponuđene cene od 40–50 dinara za njih neprihvatljive i vode direktno u gubitak.
Voćari navode da su otkupne cene višestruko niže u odnosu na prethodne godine, dok su cene gotovih proizvoda (poput sokova od višnje u marketima) ostale visoke ili čak porasle. S obzirom na to da su cene u nekim krajevima pale i na 30 dinara, mnogi proizvođači višnje odustali su od berbe i ostavili plodove pticama.
Ključni razlozi za nezadovoljstvo i odustajanje od berbe
Troškovi angažovanja radne snage su visoki. Ručno branje zahteva značajna sredstva, a berači traže dnevnice koje proizvođači pri trenutnim otkupnim cenama ne mogu da isplate. Ako se zna da se dnevnice za ostale voćne vrste kreću od 4000 do 6000 hiljada, uz tri obroka a ponegde i prenoćište, razumljivo je što višnjari nemaju računicu.
Neisplativost: Kada se saberu troškovi zaštite, đubrenja, održavanja voćnjaka i berbe, prodaja po ceni od 40–50 dinara ne ostavlja prostor za zaradu, pa mnogi voćari donose odluku da višnju uopšte ne beru, već da je ostave na stablima.
Netransparentnost: Proizvođači su posebno nezadovoljni činjenicom da berba počinje pre nego što je zvanična otkupna cena uopšte definisana, što su pokušali da spreče organizovanjem bojkota berbe i prodaje (sredinom juna 2026).
Ekonomski pritisak: Uzgoj oblačinske višnje je prepoznat kao važan srpski brend, ali proizvođači osećaju da su prepušteni “otkupnom lobiju” i da država ne čini dovoljno da zaštiti njihovu poziciju u lancu snabdevanja. Samo pozivanje na preradu nema smisla, jer ne postoje prerađivački kapaciteti.
Rezime situacije
Voćari su ove sezone suočeni sa paradoksom: rod je dobar, ali je zarada izostala. Zbog nemogućnosti da pokriju osnovne troškove, mnogi razmišljaju o krčenju zasada, mnogi su već posekli stabla, što dugoročno ugrožava proizvodnju ove kulture u Srbiji.
Ovakvo stanje izazvalo je talas protesta, poziva na udruživanje u asocijacije i zahteve za hitnim sastancima sa nadležnim ministarstvima kako bi se bar delimično ublažile posledice cenovnog kolapsa.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Fejsbuk