NE PALITE STRNjIKU: Za nekoliko minuta nestaju njive, životinje i godine rada
Iako nadležni svake godine apeluju da se strnjika ne pali, ova opasna praksa i dalje je čest uzrok požara na otvorenom. Samo tokom prošlog leta u Srbiji su beležene hiljade požara na otvorenom prostoru, a u pojedinim danima vatrogasci su izlazili na teren i više stotina puta.
Prema podacima Sektora za vanredne situacije MUP-a, požari na otvorenom prostoru svakog leta predstavljaju jedan od najvećih rizika za ljude, imovinu i poljoprivredu. Od početka juna do 8. jula 2025. godine na teritoriji Srbije zabeleženo je oko 4.000 požara na otvorenom, a samo 7. jula, u periodu od 7 do 19 časova, registrovano je 620 požara. U tim intervencijama bilo je povređenih vatrogasaca-spasilaca i građana. Nekoliko dana kasnije, MUP je saopštio da su pripadnici Sektora za vanredne situacije za deset dana ugasili više od 1.400 požara širom Srbije, uz angažovanje više od 4.000 vatrogasaca-spasilaca i 1.749 vozila.
Poljoprivrednici strnjiku najčešće pale da bi brzo „očistili” njivu posle žetve, uklonili suve ostatke i pripremili zemljište za novu setvu. Vatra se obično pušta na kraju parcele, ali u danima suše, vetra i visokih temperatura ona lako izmiče kontroli. Za nekoliko minuta plamen može da pređe na susedne useve, voćnjake, šumu, pomoćne objekte, kuće i puteve, gde dim dodatno ugrožava vozače.
Šteta nije samo u požaru. Paljenjem se uništavaju humus, organska materija i korisni mikroorganizmi, pa zemljište vremenom postaje siromašnije i manje rodno. U vatri stradaju i ježevi, gušteri, ptice koje se gnezde pri zemlji, insekti, pčele i druge male životinje koje ne mogu da pobegnu.
Ministarstvo poljoprivrede podseća da je paljenje strnjike, žetvenih ostataka i biljnog otpada zakonom zabranjeno. Za prekršioce su propisane novčane kazne, a gazdinstva mogu izgubiti i pravo na podsticaje. Umesto vatre, preporučuju se zaoravanje i kompostiranje. Svako paljenje treba prijaviti vatrogascima na 193 ili policiji na 192.
N. Š.
Foto: Ministarstvo poljoprivrede