Najveća muka u detinjstvu mi je bila kada nam pobegnu ovce. Jurnjava po šumi, siđu do izvora Radnovca, nizbrdo, uzbrdo. Al’ dete si, pa i nekako, na pada ti teško. Bolje i to nego ostali poslovi na selu. Ovako ukradeš malo vremena, pokvasiš noge u hladnoj reci Obnici i lagano poteraš ka kući. Međutim, u ovih pedesetak godina sadašnjih, to i nije više tako zanimljivo. Naročito kada pas čuvar umesto da odradi svoj posao, stoji kao kralj, podigao rep i čeka da vi sve završite.
