U našem narodu, letnji Vrači su praznik nade i duboke tišine. Iako je leto vreme najtežih poljskih radova, na ovaj dan se zastaje. Narodno verovanje kaže da danas ne treba raditi teške fizičke poslove, naročito ne na visinama, a stariji kažu da se bez preke potrebe ne izlazi na podnevnu žegu – jer se ovaj dan poštuje i kao zaštita od groma.
Ali lepota ovog praznika nije u zabranama, već u njegovoj emotivnoj suštini. Letnji Vrači su dan kada se moli za zdravlje onih koje volimo.
To je trenutak kada se u molitvi ne traži bogatstvo, uspeh ni prestiž. Traži se samo ono najkrhkije i najvrednije – zdravlje, miran san i snaga da se izdrži sutrašnji dan.
Mnogi bolesni se na ovaj dan zavetuju Svetim Vračima, odlaze u hramove i izgovaraju staru, jednostavnu molitvu: „Sveti besrebrenici i čudotvorci, Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše, besplatno ste dobili dar isceljenja, besplatno nam ga i darujte.“
Letnji Vrači nas podsećaju na zaboravljenu istinu: najlepši darovi koje možemo dati drugima – pažnja, stisak ruke, lepa reč i pomoć u nevolji – nemaju cenu. Zato, kada sunce 14. jula stigne do svog vrhunca, zastanite na trenutak. Pomislite na svoje najmilije, pošaljite im poruku ili ih zagrlite. Jer, lečiti nekoga svojom ljubavlju – to je najveće čudo koje svako od nas može da izvede.
Foto: Gemini