Usevi krompira ulaze u najosetljiviji deo vegetacije, a proizvođačima se preporučuje da na vreme sprovedu mere zaštite od krompirovog moljca, upozorava Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja Srbije
Visoke temperature prethodnih dana ubrzale su razvoj ove štetočine, dok je kod srednje poznih sorti počelo žućenje i propadanje cime, odnosno nadzemnog zelenog dela biljke. Upravo je to trenutak kada se rizik od oštećenja krtola značajno povećava.
Dok je cima zelena i dobro razvijena, ona štiti krtole od direktnog zagrevanja zemljišta i od pristupa štetočinama. Međutim, kada počne da propada, zemljište se jače zagreva, otvaraju se pukotine, a ženke krompirovog moljca lakše dolaze do krtola i polažu jaja. Zbog visokih temperatura istovremeno se ubrzava i razvoj štetočine, pa se očekuje povećanje njene brojnosti.
Iz PIS-a naglašavaju da kod krompirovog moljca nije presudan kalendar, već trenutak kada se poklope dva uslova — prisustvo leptira u usevu i početak propadanja cime. Tada počinje period najvećeg rizika za napad na krtole, pa zaštitu treba sprovesti pre nego što nastanu oštećenja.
Prema trenutnom stanju na terenu, kod ranog sortimenta vađenje krtola je u toku. Kod srednje poznih, letnjih i industrijskih sorti, počelo je žućenje i propadanje cime, zbog čega su ti usevi trenutno najugroženiji. Kod kasnog sortimenta, odnosno jesenjih sorti, cima je i dalje zelena i vitalna, pa za sada pruža dobru zaštitu krtolama.
Od sredine juna na feromonskim klopkama registruju se kontinuirani ulovi leptira krompirovog moljca, naročito u regionima Leskovca, Niša, Negotina, Jagodine, Kuršumlije, Kosovske Mitrovice, Kraljeva, Kruševca, Šapca, Loznice i Čačka. Reč je o područjima na kojima se i prethodnih godina beležila najveća brojnost ove štetočine tokom leta. U ostalim proizvodnim regionima za sada su registrovani pojedinačni ulovi.
Iako brojnost leptira još nije dostigla maksimum, očekuje se njeno povećanje ukoliko se nastavi period visokih temperatura.
Za rani sortiment, gde je vađenje u toku, preporučuje se da se krtole vade odmah po propadanju cime i da se ne ostavljaju na parceli tokom noći. Skladištenje treba obavljati isključivo u objektima u kojima je temperatura ispod 10 stepeni, a svi otvori na skladištima treba da budu zaštićeni gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak leptira. Prilikom unošenja krtola u skladište može se primeniti i biološki preparat na bazi azadirahtina.
Srednje pozni sortiment trenutno je u najkritičnijoj fazi. Proizvođačima se savetuje da navodnjavanjem održavaju vlažnost zemljišta, kako bi se sprečilo otvaranje pukotina kroz koje ženke dolaze do krtola. U regionima sa tradicionalno visokim pritiskom krompirovog moljca preporučuje se i hemijska zaštita.
Iz PIS-a podsećaju da u Srbiji nema insekticida registrovanih isključivo za suzbijanje krompirovog moljca, ali da se mogu primeniti registrovani insekticidi na bazi cijantraniliprola, cipermetrina, deltametrina, lambda-cihalotrina ili kombinacije hlorantraniliprol + lambda-cihalotrin.
Cilj zaštite u ovoj fazi jeste da se spreči polaganje jaja na izložene krtole. Kada se larve ubuše u krtole, oštećenja više nije moguće otkloniti naknadnim tretmanima.
Kod kasnih sorti, gde je cima još zelena i funkcionalna, rizik od napada trenutno nije visok. Proizvođačima se preporučuje da useve održavaju u dobroj kondiciji redovnom zaštitom od plamenjače i crne pegavosti, u skladu sa regionalnim preporukama. Kako vegetacija bude odmicala i cima počne da propada i kod kasnog sortimenta, proizvođači će, najavljuje PIS, biti blagovremeno obavešteni o optimalnom trenutku za sprovođenje mera zaštite.
T. Jelić
Foto: PIS Srbije, slobodna upotreba