Osamdesetih i devedesetih godina, ova kosačica je bila napredna tehnologija. Retki su je imali i dobre su pare zarađivali koseći, jer je zamenjivala desetak ručnih kosača i završavala je posao u, tada, rekordnom vremenu. Imala je i dodatak za žetvu, te je nakon kosidbe korišćena kao žetelica. Sada je ostala tek u ponekom domaćinstvu, zamenile su je neke mnogo modernije mašine, ali je lepo kada joj čujemo zvuk koji nas vrati u lepša i mirnija vremena, kada je rad seljaka bio poštovan, a pšenica imala vrednost.
Nekada su se žito kosilo srpom ručno, često uz pesmu; porodice su zajednički organizovale kosidbu; korišćeni su konji i plugovi za skupljanje snopova; žetvene svečanosti su bile društveni događaj; znanje o sušenju i skladištenju prenosilo se generacijama. Danas ovaj posao rade ozbiljne, skupe mašine, žito se odmah separiše i skladišti, a seno uvalja i ostavi da se suši na polju. Ipak, mnogi se i dalje sećaju starog zvuka kosačice.
Z. D.