Na sunčanim i suvim planinskim livadama, raste jedna skromna, a čudesna biljka. Ne privlači pažnju svojom veličinom, ali ko god je jednom sretne, zauvek zapamti njenu lepotu i moć. Zove se kičica (poznata i kao crveni kantarion ili grozničavica). Nekada je bila vrlo cenjena, kao deca smo je na raspustu brali, sušili i predavali u zadruge koje su je uz kantarion i kamilicu otkupljivale kao lekovite bilje. Sada samo retki zaljubljenici u prirodu znaju ponešto o njoj. Evo priče o tome – gde se skriva, kako je prepoznati, i kakve sve tajne zdravlja čuva.
Kako izgleda i gde se može naći?
Kičica je prava princeza divljih proplanaka. Možete je sresti od juna do septembra kako ponosno stoji na osunčanim livadama, šumskim čistinama i zapuštenim pašnjacima širom naših krajeva.
Zeljasta biljka, visoka svega 10 do 40 centimetara. Stabljika joj je četvrtasta i pri vrhu se grana. Na vrhovima tih grančica blistaju predivni, zvezdasti cvetovi nežno roze ili jarkocrvene boje. Oni se otvaraju samo kada je dan sunčan i vedar, dok se pred kišu i uveče zatvaraju.
Ukus: Ako biste probali njen listić, osetili biste izuzetno gorak ukus. Upravo u toj gorčini leži njena najveća lekovita moć.
Za šta je zdrava i kako se koristi?
U narodnoj medicini, kičica je cenjena vekovima. Ona je vrhunski gorki tonik koji budi organizam.
Snaženje želuca i apetita: Kičica stimuliše lučenje pljuvačke, želudačnog soka i žuči. Zato je nezamenljiva kod manjka apetita, lošeg varenja i nadutosti.
Protiv groznice i malaksalosti: Nekada se najviše koristila za obaranje visoke temperature (odatle i naziv grozničavica) i oporavak tela nakon teških bolesti.
Čišćenje krvi i jetre: Pomaže organizmu da se oslobodi toksina i podstiče rad lenje jetre i žučne kese.
Zanimljivost: Stari narodni travari su govorili da kičica “vraća snagu u kosti” i pročišćava telo bolje od mnogih skupocenih lekova. Najčešće se pije u obliku čaja (koji se pije nezaslađen, pola sata pre jela) ili kao sastojak gorkih biljnih likera.
Kako se pravi ulje od kičice?
Iako se kičica tradicionalno najviše koristi kao čaj ili tinktura, od nje se može napraviti i izuzetno lekovito ulje (macerat). Ovo ulje je odlično za negu kože, ublažavanje upala, negu manjih rana ili za blagu masažu stomaka kod grčeva.
Sastojci:
Suva ili prosušena kičica (cvetovi i gornji deo stabljike)
Kvalitetno hladno ceđeno ulje (najbolje maslinovo, a može i bademovo ili suncokretovo)
Čista, staklena tegla
Postupak pripreme:
Priprema biljke: Ako koristite svežu kičicu, ostavite je na čistom platnu dan-dva u senci da malo uvene i izgubi višak vlage (vlagu ne želimo u ulju jer može izazvati kvarenje). Ako koristite suvu, samo je blago usitnite.
Pakovanje u teglu: Napunite teglu rastresito biljkom do oko 2/3 visine. Prelijte biljku uljem tako da bude potpuno potopljena, a nivo ulja neka bude bar dva prsta iznad biljne mase.
Maceracija (stajanje): Dobro zatvorite teglu. Stavite je na toplo i svetlo mesto (može na sunčani prozor, mada neki travari preferiraju polusenku). Ostavite teglu da stoji 4 do 6 nedelja. Svaki drugi dan je blago promućkajte.
Ceđenje: Kada ulje poprimi blago crvenkastu ili zlatnu boju i poprimi miris biljke, procedite ga kroz sterilnu gazu ili gustu cediljku. Dobro iscedite i same biljke da izvučete poslednje kapi lekovitosti. Ulje sipajte u tamne staklene flašice i čuvajte na hladnom i tamnom mestu.
Tako pripremljeno ulje biće vaš verni čuvar kože i podsetnik na tople, letnje livade gde kičica skuplja sunčevu energiju samo za vas.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Gemini