Kalifornijske gliste od organskog otpada i zrelog stajnjaka stvaraju kvalitetan humus, bogat hranljivim materijama i pogodan za voćnjake, povrtnjake, bašte i cveće. Njihov uzgoj nije komplikovan, ne zahteva mnogo prostora ni velika ulaganja, pa sopstvenu malu proizvodnju humusa može da organizuje skoro svako ko ima odgovarajuće mesto i malo strpljenja. Organska proizvodnja hrane sve više dobija na značaju, a zajedno sa njom raste i interesovanje za prirodna đubriva. Jedan od najpoznatijih načina prerade organske materije jeste uzgoj crvenih kalifornijskih glista, koje se već dugo koriste za dobijanje kvalitetnog glistenjaka, odnosno humusa. Za razliku od običnih kišnih glista, koje se kreću kroz dublje slojeve zemljišta i prave kanale, kalifornijske gliste najveći deo vremena provode bliže površini, u sloju bogatom organskom materijom. Upravo zbog toga izuzetno su efikasne u razlaganju biljnih ostataka, stajnjaka i drugog odgovarajućeg organskog materijala. U toku dana mogu da prerade veliku količinu hrane u odnosu na sopstvenu težinu. Prolaskom organske materije kroz njihov sistem za varenje nastaje sitna, mrvičasta masa nalik granulama, bogata hranljivim materijama. Krajnji proizvod je glistenjak, odnosno mešavina prerađene organske materije i izlučevina glista, koja se koristi kao prirodno đubrivo i poboljšivač zemljišta.
Humus za voće, povrće i cveće
Glistenjak je naročito cenjen u proizvodnji povrća, voća i cveća, ali se može koristiti praktično svuda gde je potrebno obogatiti zemljište organskom materijom. Kalifornijske gliste tradicionalno se uzgajaju u zrelom stajnjaku. Dok se njime hrane, postepeno ga razlažu i pretvaraju u humus. Stajnjak im istovremeno predstavlja hranu i sredinu u kojoj žive, zbog čega mora da bude odgovarajuće pripremljen. Svež stajnjak nije pogodan za direktno naseljavanje glista jer tokom razlaganja može da razvije visoku temperaturu i stvori uslove u kojima one ne mogu da opstanu. Proizvodnja može da bude organizovana na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Za nekoga ko želi da počne iz hobija sasvim je dovoljan mali zatvoreni sistem, koji kasnije, ukoliko se pokaže interesovanje, može da preraste i u ozbiljniju proizvodnju. Za početak je potrebno izabrati odgovarajuće mesto, pripremiti posudu ili drugi prostor za uzgoj, napraviti podlogu i nabaviti gliste. Velika prednost ovakve proizvodnje je što ne zahteva velika početna ulaganja, a deo organskog otpada iz domaćinstva može da se pretvori u korisno đubrivo umesto da završi u smeću. Mogu se koristiti različiti biljni ostaci iz kuhinje, poput ostataka krompira, šargarepe i drugog povrća, taloga od kafe, kao i određene količine ljuski i drugog organskog materijala. Važno je, međutim, znati šta glistama odgovara, a šta ne treba stavljati u njihovu posudu.
Kako napraviti posudu za uzgoj glista?
Za manje domaćinstvo ili baštu dovoljna je plastična posuda pravougaonog oblika zapremine oko 50 litara. Ona mora da ima dobru ventilaciju i mogućnost oticanja viška tečnosti, jer kalifornijskim glistama prija vlažna sredina, ali ne i podloga natopljena vodom. Na dnu posude može se napraviti oko 30 rupica prečnika približno 0,5 centimetara, ravnomerno raspoređenih po površini. One služe za odvođenje viška tečnosti. Na bočnim stranama potrebno je napraviti i dva horizontalna reda rupica radi boljeg protoka vazduha. Razmak između rupica može da bude oko 3,5 do četiri centimetra, dok između redova treba ostaviti približno pet centimetara. Prvi red postavlja se oko 7,5 centimetara ispod gornje ivice posude. Posuda treba da bude pokrivena, ali ne potpuno hermetički zatvorena. Između nje i poklopca mogu da se postave tanke daščice ili drugi odgovarajući oslonci kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše. Ispod posude korisno je postaviti dublju tacnu ili staru tepsiju koja će prihvatiti višak tečnosti. Posudu i poklopac treba održavati čistim, a poklopac povremeno oprati. Mesto na kojem se gliste uzgajaju veoma je važno. Posuda ne treba da bude izložena direktnom suncu, naročito tokom leta, ali ni mestu na kojem će se sadržaj zimi zamrznuti. Optimalna temperatura za njihov uzgoj je oko 23 stepena Celzijusa.
Podloga mora da bude vlažna, ali ne natopljena
U prirodnim uslovima kalifornijske gliste vole slojeve raspadnutog lišća i drugu vlažnu organsku materiju. Slični uslovi mogu da se naprave i u kućnoj posudi. Ako nema dovoljno suvog lišća, kao početna podloga može da posluži navlažen papir. Novinski papir se prvo potopi u vodu, zatim iscepa na manje komade, dobro iscedi i rastrese kako se ne bi slepio u jednu zbijenu masu. Njime se može ispuniti do dve trećine posude. U podlogu se može dodati i suvo lišće, a preko njega manja količina baštenske zemlje. Tek nakon pripreme odgovarajuće sredine ubacuju se gliste i ravnomerno raspoređuju po površini. Poklopac takođe treba da omogućava dotok vazduha. Gliste ne vole svetlost, pa će se veoma brzo povući u pripremljenu podlogu.
Koliko hrane mogu da prerade?
Količina glista određuje i količinu otpada koju će sistem moći da preradi. Primera radi, oko 450 grama glista tokom nedelje može da preradi približno 1,6 kilograma odgovarajućih ostataka hrane. Organski otpad najbolje je usitniti pre nego što se stavi u posudu. Sitniji komadi brže se razlažu i glistama su dostupniji. Hrana ne treba da bude ni veoma vrela ni ledena, već približno temperature sredine u kojoj se gliste nalaze. Nije dobro odjednom ubacivati velike količine hrane. Novi materijal treba dodavati postepeno, u skladu sa tim koliko brzo gliste prerađuju prethodno ubačene ostatke. Ako se hrana nagomilava i počne da truli, mogu se pojaviti neprijatan miris, mušice i drugi problemi. Dobro organizovana posuda sa kalifornijskim glistama ne bi trebalo da ima jak i neprijatan miris. Miris truleži uglavnom je znak da je dodato previše hrane, da nema dovoljno vazduha ili da je podloga previše vlažna.
Šta kalifornijske gliste jedu?
Materijal koji se dodaje može se podeliti na takozvani smeđi i zeleni organski materijal. U smeđi materijal spadaju kartonske kutije za jaja, običan papir bez problematičnih premaza, suvo lišće i slični materijali bogati ugljenikom. Oni pomažu da podloga ostane rastresita i da kroz nju prolazi dovoljno vazduha. Zeleni materijal čine ostaci povrća i drugi sveži biljni ostaci iz domaćinstva. U manjim količinama mogu se dodavati hleb, kuvana testenina bez dodataka i začina, usitnjene ljuske jaja, sadržaj i papirne kesice čaja ako ne sadrže plastiku, talog od kafe i uvelo cveće. Ravnoteža je veoma važna. Ako u posudi ima mnogo vlažnog kuhinjskog otpada, potrebno je dodati suv papir, karton ili lišće kako bi se sprečilo sabijanje i zadržavanje previše vlage.
Šta nikako ne treba stavljati u posudu?
Nije svaki kuhinjski otpad pogodan za kalifornijske gliste. U posudu ne treba ubacivati začinjena i masna jela, meso i mesne ostatke, kao ni mleko i mlečne proizvode. Takva hrana se brzo kvari, privlači insekte i može da poremeti uslove u kojima gliste žive. Ne preporučuju se ni veće količine kora limuna, pomorandže i grejpa, jer citrusi stvaraju kiselu sredinu koja glistama ne prija. Sa crnim i belim lukom takođe ne treba preterivati. Male količine organskog otpada sistem može da podnese, ali velike količine namirnica jakog mirisa i sastava nisu dobar izbor za stabilnu populaciju glista. Najsigurnije je osloniti se prvenstveno na ostatke povrća, talog od kafe, usitnjene ljuske jaja, lišće, papir i karton.
Vlaga je jedan od najvažnijih uslova
Podloga u kojoj se nalaze kalifornijske gliste mora stalno da bude vlažna, ali voda ne sme da se zadržava na dnu. Najjednostavnija provera može da se obavi rukom. Kada se šaka podloge stisne, ona treba da bude vlažna, ali iz nje ne bi trebalo da curi voda. Ako je sadržaj previše suv, može se pažljivo navlažiti. Ako je previše mokar, dodaju se suvi papir, karton ili lišće, a istovremeno treba proveriti da li su rupice na dnu prohodne. Prevelika količina vode istiskuje vazduh iz podloge, a bez dovoljno kiseonika počinje truljenje. Zbog toga su pravilna vlažnost, ventilacija i dobra drenaža tri osnovna uslova za uspešan kućni uzgoj.
Kada je humus spreman?
Kalifornijskim glistama potrebno je približno tri meseca da veliki deo pripremljenog papira, lišća i ostataka hrane pretvore u tamnu, rastresitu masu nalik kvalitetnoj zemlji. Vreme sazrevanja može da varira u zavisnosti od temperature, broja glista, količine hrane i uslova u posudi. Kada je veliki deo sadržaja prerađen, gliste nije potrebno ručno izdvajati jednu po jednu. Sav gotov humus može da se pomeri na jednu polovinu posude, dok se druga ostavi prazna. Na praznu stranu stavlja se nova podloga od navlaženog papira ili lišća, dodaje malo zemlje i sveža hrana. Gliste će, privučene novim izvorom hrane, postepeno same preći iz gotovog humusa u novi deo posude. Nakon njihovog prelaska humus sa stare strane može da se izvadi i koristi.
Kako se koristi dobijeni glistenjak?
Dobijeni humus može da se pomeša sa zemljom približno u odnosu jedan deo glistenjaka prema četiri dela zemlje. Može da se dodaje zemljištu u povrtnjaku i bašti, oko voćaka i ukrasnih biljaka, kao i supstratu za saksijsko cveće. Može se koristiti i površinski, tako što se tanji sloj rasporedi oko biljke, a zatim blago umeša u površinski sloj zemlje. Najveća prednost ovakvog načina proizvodnje jeste to što se istovremeno dobija vredno organsko đubrivo i smanjuje količina kuhinjskog i baštenskog otpada. Ono što bi završilo u kanti postaje sirovina, a kalifornijske gliste obavljaju najveći deo posla. Za malo domaćinstvo dovoljna je jedna posuda i nekoliko osnovnih pravila. Ako se obezbede odgovarajuća temperatura, vlaga, vazduh i pravilna ishrana, populacija glista se vremenom povećava, a proizvodnja humusa postaje stalan proces. Tako mali kućni uzgoj lako može da preraste u ozbiljniju proizvodnju, dok se u baštu vraća prirodna organska materija nastala praktično od otpada.
Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay